Kako dalje?

Ljilja је написао:

Draga sestro Slobodanka, jako mi je zao – pisem ti da ti pruzim reci podrske i utehe. Trudi se da sto manje razmisljas jer su te trenitno izbacili iz sina. Mnoge stvari ce se stediti, jedna po jedna. Ne razmisljaj sto ti se to dogadja. Zbog pohlepe svet je bas izbacen iz ravnoteze, ljudi su u strahu i nesigurnosti i spremni da budu surovi. Bidi svesna da si u Nemackoj i da cete moci da imate za kiriju i hranu od socijale – zato ne panici. Ako nije tajna u kom gradu zivis? Poslacu ti kontakt dobrog HR-a da nadjes posao makar  neki slabije placen. Deca su ti velika i takodje mogu svasta da rade – to ce biti bolje za njih a mozda i za vas medjusobni odnos. Ako ne uspeju u Nemackoj u Srbiji za pristupacnu skolarinu mogu da zavrse dobar faks pa master u Nemackoj. Postoje kvote za decu koja se vracaju u Srbiju i ona su prakticno privilegovana… probaj da puno setas, da budes napolju i da uvece lezes bas umorna, bolje ces spavati i funkcionisati. Probaj da gledas drvece, nebo… i budes svesna sta vidis umesto da samo razmisljas o svojoj muci i ne bides svesna niceg oko sebe. I ne zaboravi – ne osecaj krivicu, teglis godinama i imas pravo na neki neproduktivan period, pogotovo kad nisi kriva sto te je zadesio. Bog te nije odbacio ako se ne predas ocajanju poslace ti resenje i izlaz, neku priliku kroz kontakt sa ljudima… ali ako budes zaslepljena svojom mukom neces moci da ih uocis. Veliki pozdrav. Ljilja

Draga sestro Ljiljo,
hvala ti mnogo na divnim recima i na ponudi da pomognes. Moj email je [email protected].
Pokusacu da dam sve od sebe da se ne predajem, teret je veliki, ali nose ljudi i mnogo veci, i cute i trpe… I ne odustaju. Moram i ja. I mogu. Hvala ti mnogo i necu da se predajem, ovo je meni poslato sa razlogom, i moram da se borim. Hvala Bogu na svemu sto mi je vec dao! I hvala tebi do neba!

ivo.vatovic је написао:

Драга сестрице,

Као што и рече сестра Љиља … теби је, пре свега, потребна утеха. Нећу ти ништа ново открити ако ти кажем да те Бог воли више него што си ти икада себе волела. Зашто те сналазе та искушења, сазнаћеш када Га сретнеш у царству Његовом али је сигурно да све невоље Бог допушта ради нашег исправљања а не због казне. Бог љуби, не кажњава, и жели да се сви људи, Његова творевина, спасу и царују са Њим и у Њему у век века. Твоја искушења су тешка. Понекад ти се чини да су неподношљива али запамти да Бог никада не допушта искушења тежа него што човек може да поднесе. Искушења које Бог допушта су небеска терапија која је најефикаснија када се прима са захвалношћу. То није лако. Мени, лично, тај спорт не иде баш најбоље али , макар и на силу, у искушењу треба рећи једно Слава Богу … потруди се и видећеш да ради.
Послушај Љиљу, штетај, проводи у природи што више времена, читај духовне књиге…оне за које знаш да те „дижу“ Узимај лекове које ти помажу и имај наду у Бога да ће све бити добро.
Ако нађеш књигу „Живот и поуке светог Порфирија Кавсокаливита“ обавезно прочитај. Почни са поукама јер су сажете и гађају право у срце. Сигуран сам да ће ти донети сву утеху која ти је потребна.

Верујем да ће те браћа и сестре са ове Листе додати у помјаник тако да немаш шта да бринеш 🙂

Свако ти добро од Васкрслог Господа желим,

Иво

Dragi brate Ivo,

hvala ti! Istina je sve sto kazes, ja pored ponizenja, straha za decu i tuge, osecam ipak neku unutrasnju snagu i zelju da idem dalje, i to je Bog u meni, samnom, on je tu i gura me napred, i ja to osecam, ne umem sebi naucno da objasnim (ja sam naucnik i prosto mi to razmisljanje da sve mora da bude 2 plus 2 je 4) ali OSECAM da moram, cak imam i neku tihu radost duboko u sebi i to je Bog, to je Bozija ljubav, sta brugo moze biti? I to je, iskreno kazem, od srca, zahvaljujuci ovoj grupi i forumu i citanju i upoznavanju mnogih nasih predaka koji su bili iskusenici, monasi, sveti ljudi, a cije sam reci upoznala bas na ovom mestu… Citam cesto, nekada i ne razumem, ali citam… Vi mi zaista dajete snagu i zahvalna sam Bogu sto me na vas uputio, doveo me do vas, i zahvalna sam vama svima sto ste tu… Svi prolazimo razna iskusenja, ovo je jedno od mojih, i moram dalje… Tvoje mi reci naravno MNOGO znace i Bog te blagoslovio Divni brate, i nastavljamo dalje, Bozjim putem, jedinim mogucim za sve nas! Hvala!!!!!

Draga Ivana, sestrice, hvala ti…
Kako bese iz Knjige o Jovu, kad Jov kaze:
„Gle, ja sam malen, sta bih ti odgovorio? Mecem ruku svoju na usta svoja.“

I upravo tako! Hvala vam svima, porodico moja najmilija! Ljubav prema Bogu koju ljudi nose u srcu, to se prepozna osecajem. Naucila sam to s godinama, sad sam vec matoraa, i taj osecaj me zaista retko vara. Prosto se oseti. I ta se snaga Bozije ljubavi oseca cak i na ovom mestu, na nekakvom internetu, ali nije bitno sto se ne gledamo oci u oci, osecamo se…
Hvala vam!!!

Број корисника који су захвалили аутору: 1

Ивана