- This topic has 11 одговора, 9 гласова, and was last updated Постављено пре 2 месеца, 3 недеље by
.
-
Поруке
-
Помаже Бог,
долазим овде и одмах од вас свих нешто тражим. Надам се да ћете ми то опростити.
Нисам крштена. Нису то били ни моји родитељи. Ни баке и деде нису били у вери. До пре 3 године, ни сама нисам о Православљу размишљала. Ни о Богу.
Нисам се сматрала атеисткињом, али ми је исто тако идеја о Богу била страна.
А онда се нешто променило. Стид ме је да кажем да су морале велике муке да ме снађу да бих почела да мислим о Богу.
Десило се то да ми је толико много људи док сам у грозним невољама пружило толико љубави и пажње да ме је то оставило без даха.
Гледала сам људе око себе који превазилазе своје мане и прелазе на нове нивое љубави и милосрђа да би помогли мени и да би ми се нашли.
Родила ми се мисао да нисам толико љубави вредна. Не само ја, него било ко као појединац. Па ако нисам ја та којој је та љубав усмерена, за кога је? Дошла ми је мисао да је та љубав за оно најбоље што је у мени – за комадић Божијег – за моју душу. И да та љубав је заправо љубав Бога који ми је кроз друге даје. Извињавам се ако је ово погрешно.
Много разговарам са својим пријатељицама које јесу вернице. Оне ми одговарају на питања и никад ми своје мишљење не намећу. Али схватам да за следећи корак не треба да ме припрема другарица него духовник.
Тако да – помозите, молим Вас. Како да приђем Цркви? Коме да се обратим? Не желим да се крстим, а да оволико не разумем шта радим ни шта то све значи. Како да се обратим свештенику за савет, а да то буде са поштовањем? Када? Где?
Извините на незнању и ако је моје писање било кога увредило.
Катарина
Помаже Бог
Призив. Отац те зове….пожури.
Драган
Спас сваком пропаст ником.
+
Број корисника који су захвалили аутору: 2
Помаже Бог,
И ако је твоје питање пре свега за свештеника, ево можда ти овај мој одговор помогне око недоумице.
Ја сам крштена још као дете, али нисам васпитавана у вери, родитељи ме нису водили у цркву. Од пре две године сам почела да идем у цркву редовно, и да учествујем у литургиском животу. Мој савет ти је да потржиш свог парохијског свештеника, у месту у ком живиш, да са њим лепо разговараш, а он ће те упутити даље. Најбитније је да се прво крстиш, а остало ће ти твој свештеник већ објаснити. Битно је да после крштења наставиш редовно да идеш у цркву. Свештенику се можеш обратити после сваке литургије, било јутарње било вечерње. Приђеш једноставно и питаш га да ли има мало времена, а онда му све испричаш. Нема спасења ван православне цркве.
Свако добро ти желим, Милена
Број корисника који су захвалили аутору: 3
Помаже Бог, сестро Катарина!
Добро ти је рекао брат Драган – Отац зове!
Велика већина нас је такође пришла Богу кроз невољу. Управо то је Његов призив, кад већ сами по себи умом и срцем пловимо сасвим другим морима.
Твој речник је већ „обогаћен“ изразима које користимо у Цркви, а за које људи ван цркве не знају и не разумеју их. Вероватно си их усвојила преко твојих пријатељица.
Богу и Цркви приђи просто, као мајци која те дуго очекује раширених руку. Надлежни свештеник ће ти све рећи што је потребно, а свакако да се крстиш, јер без тога нема ничега даље. За похвалу је твоје размишљање да желиш да се крстиш пуне свести, и ја ти предлажем да одмах уговориш крштење за после Васкрса. Од давнина је Часни пост управо био најважнији период за припрему ново-оглашених за крштење. Ако се у твојој парохији или негде близу организује верска настава за одрасле, почни да је похађаш – то је најчешће отворено и за приступ и за питања и за сусрет са онима који су већ осветљени Божанском светлошћу (крштени). Ако тога нема, хвала Богу да имаш верујуће пријатељице које ти могу помоћи, али парохијски свештеник је најважнији и једини заиста одговоран за душе поверених му људи.
Ево, ми овде са нашег форума можемо те одмах узети као „оглашену“ (ону која ће се крстити) и молити се за тебе у светој Литургији, на којој постоје посебне молитве управо за оглашене.
Господ међу нама!
Милорад
Број корисника који су захвалили аутору: 2
Помаже Бог свима!
Бог ти помогао Катарина!
За тебе је најважније да се не плашиш и да не одлажеш свој благословени пут.
Пошто већ имаш пријатељице које су кренуле истинским путем и које су уз тебе, оне ти и надаље могу пуно помоћи. Свештеник који је надлежан за твоју парохију ће бити твој најбољи духовник.
Немој превише да се бринеш о томе како ћеш му прићи, како ћеш му се обратити, остави те формалности, сваки свештеник ће те са радошћу примити. Мислим да је најбоље ујутру да кренеш са пријатељицама на Литургију и после Литургије договори се о свему са својим парохијским свештеником. Замоли га ако има времена да одвоји пар минута за тебе. Када будете разговарали, обавезно му реци да ниси крштена и полако ће то све да крене својим путем.
Бог те је све време твог живота љубио, а како време буде пролазило и како будеш стрпљиво напредовала, све више ћеш осећати ту љубав Божију. Стрпљење је јако важно у духовном животу, али и у животу уопште.
Свако добро од Господа!
Иван
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Пре свега, хвала свима на времену одвојеном за одговоре. Много ми значи сваки ред који сте написали.
Пријатељице, нажалост, не живе у истом граду као и ја. Иначе бих одавно са њима заједно нешто и урадила. То што их овде нема ме, свакако, неће спречити у својој намери.
Милорад је приметио да неке речи, можда више смер размишљања, имам и сада. То је мање заслуга пријатељица, а више чињеница да сам открила радио емисију „Оче да те питам“ и њихов онлајн канал који често слушам.
Одатле сам доста научила.
Ништа ми не преостаје, него да пораним и одем да се обратим свештенику.
Хвала још једном.
Катарина
Помаже Бог, драги моји браћо и сестре!
Овај први пост сам написала пред корону, а сви знамо како је тада све изгледало. Поред тога, моја болест се разбуктала, разне ствари су се дешавале, много сам била на путу, преселила се, али ме ова идеја није напустила.
Кад је корона прошла, задала сам себи задатак да сваки дан шетам најмање 45 минута. То је отприлике од моје куће до центра мог малог града. У току једне од тих шетњи десило се једно право чудо.
Док сам тако шетала, одједном схватим да нема ни једне особе више на читавом центру. Сама сам буквално била на минут. Ходам и из куће преко пута мене, излази свештеник. Образи ми се запалили, уши кренуле да горе и помислим „јеси рекла да ти је непријатно да пред људима лупеташ и не знаш да се понашаш? Ево ти Бог очистио улицу и послао свештеника. Боље не може!“ Претрчим тај празан пут, поздравим оца и кажем му у једном даху све што сам вама горе испричала. Он се насмеје, пита ме где живим и да ми контакт оца из парохије којој припадам.
Опет наилази период вишемесечних путовања, операција, којечега. На једном том путовању се дозовем и кажем себи – крстићеш се чим се вратиш у Србију и отац благослови. Замолим своју дивну пријатељицу да ми кумује и она пристане.
Оцу напишем дуууугу поруку у којој сам се представила и објаснила своју сиуацију и замолим га да ми каже кад му је згодно да га назовем да му не реметим дан. Прође дан. Недеља. Не јавља се. Назовем. Не јавља се.
Не обесхрабрим се. Ако ништа, још сам одлучнија. Сетим се једног дивног вероучитеља из школе у којој сам радила. Пишем њему и објасним му ситуацију. Он се силно обрадује мојој одлуци и позове оца из моје парохије који једноставно није много окренут модерниј технологијама и то је скроз у реду. Чујемо се и закажемо Крштење експресно – што нисам очекивала.
У сваком случају, хвала вам свима и Богу хвала. Ја сам крштена и јуче сам уз благослов и Причест прославила своју славу, Светог Николу.
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Богу слава а теби искрено хвала!
У мору привремено озбиљних и спорадично веселих вести,
ово твоје писање, твоја „исповест“, донесе ми један зрачак сунца.Настави са борбицама и са повременим писанијама (овде)!
Тома
Слава Богу за све!
Драга Кристина, приредила си нам велику радост, а тек каква је радост на Небесима, јер ето још једне овчице у стаду Христа Бога нашега.
Христос по среди нас!
Зоран
Ово да напишем, ради оних које занима ова тема, и сами су можда у сличној ситуацији у којој би Катарина. Ево тек данас се прикључих форуму, раније ми није успевало.
Кад неко хоће да се прикључи цркви, требало би, као што јој рекосте, да оде са свештеником и поприча. Међутим, та ваша метода – ето – по сведочењу Катарине – није дала успеха.
Шта је требало да јој кажете? Требало је рећи да она ако је у тражењу цркве и Бога, има право да пита да присуствује служби (за почетак), а да би присустововала службама, поп (свештеник) мора да је огласи за крштење. У стању оглашености онда она проводи време, слушајући Живу реч на богослужењима.
На Литургији, има право као оглашена за крштење да прати Литургију до краја „Литургије оглашених“, а то је до оног дела кад свештеник каже речи: „Оглашени изиђите, нико од оглашених да не остане“.
Зашто? Зато што се иза Литургије оглашених наставља Литургија верних и у којој се одвијају Свете тајне.
Постоји и Одлука сабора СПЦ о оваквом следу ствари приликом пријема људи у црквену заједницу.
Искуство говори да кад год се ова одлука не поштује настају проблеми у духовном животу „неофита“ (новокрштенога).
И брак се слично „оглашава“ извесно време пре склапања.
Време оглашења је потребно и будућем неофиту, да стане на ноге, и брачницима будућим да се провере (могу ли се и уздржавати, јер од уздржања им зависи брачна срећа), као и црквеној заједници да провери да ли је оглашени приступио цркви из чистих намера (или је убачени анатемисани јеретик, или друго шта што га омета у крштењу), и ако неко од оглашених брачника има већ брак, званични или незванични, или није искрен у својим намерама.
Ако нису помогли савети – ваши, очевидно је да су помогле молитве.
Слава Богу у светима Његовим!
- Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.