Iskušenja

„„Ne želim, braćo, da vam ostane nepoznato da se iskušenja javljaju u dvojakom vidu i zbog toga ću sada govoriti o tome. Iskušenja dolaze ljudima i kroz radost i kroz žalost, i kroz zdravlje i kroz bolest, i kroz slavu i kroz sramotu, i kroz bogatstvo i kroz siromaštvo. Među njima su daleko teža ona koja dolaze kroz nasladu i zdravlje, kroz slavu i bogatstvo, i to je uistinu tako. Ja, međutim, ne želim da vam govorim o tom dvojakom vidu iskušenja. Šta bih, onda, želeo da sada saznate? Pažljivo slušajte i doznaćete. Ovaj veliki Jakov, koji se po telu naziva bratom Gospodnjim usled veridbe Djeve Bogorodice sa Josifom koja se dogodilo prema božanstvenom domostroju, kaže: Svaku radost imajte, braćo moja, kada padnete u različna iskušenja… Blažen je čovek koji pretrpi iskušenje, jer kad bude oproban, primiće venac života. Zatim je, kao da mu je neko rekao ovo: „postoje i oni koji hule kada padnu u iskušenje, dok drugi potpuno padaju u očajanje; neki na sebe stavljaju omču ukoliko iskušenja dolaze od prirođenih ili telesnih uzroka, od strasti i želja; događa se da neki padnu i u (greh) ubistva, a da se neki predaju razuzdanosti; zar su i takva iskušenja od Boga, zar i ona donose vence“, dodao: Nijedan kad je kušan da ne govori: Bog me kuša, jer Bog je neprijemčiv za kušanje zlom i ne kuša nikoga (st. 13). Pod „iskušenjima“ se ovde jasno podrazumevaju zlo i greh i pad u njega (greh), zbog čega Hristos nije podlegao iskušenjima, iako je bio iskušavan: Pošto je i Sam stradao budući kušan, zato može pomoći onima koji bivaju kušani (Jevr. 2; 18). Nakon što se krstio na Jordanu, On se, kako pripoveda Evanđelje (Mt. 4; 1), popeo na goru da bi bio iskušavan. Iskušenjima se nazivaju i nedaće koje ljudima dolaze spolja u vidu telesnih stradanja, kao i sami demonski napadi (nasrtaji), iako su u Njegovom slučaju bili bezuspešni. Iskušenjima se nazivaju i gresi kojima biva iskušavan svaki od nas, kao što kaže i sam Jakov: Svakoga iskušava sopstvena želja, koja ga mami i vara. Tada želja, zatrudnevši, rađa greh, a greh učinjen rađa smrt (st. 14-15). Kakvu smrt? Večnu, koja usled greha dovodi do razlučenja duše od Boga i za kojom, počev od Adama pa do svršetka sveta, sledi i telesna smrt. Tada, u budućem veku, za one koji se nisu ovde pokajali uslediće neizrecive i beskonačne muke duše i tela, pravedno osuđenih od Onoga Koji ima moć da i dušu i telo pogubi u paklenom ognju. Bežimo, braćo, koliko god možemo od takvih iskuše nja, jer je bežanje od njih u našoj moći. Kada vidimo da smo pali u takvo iskušenje, jadikujmo zbog toga. Ako zbog njega budemo žalili kako dolikuje, prinećemo istinsko pokajanje koje neminovno vodi ka spasenju“.“ Sveti Grigorije Palama

Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 2

Slobodanka, Bodin Kravljanac