Disanje tokom molitve

Bog pomogao, imenjače.

I kad se moliš, i kad se ne moliš, dišeš normalno. Čuo sam da oni koji su napredovali tokom Isusove molitve imaju i disanje u skladu sa tim, ali nemoj to da pokušavaš. Usredsredi se na molitvu (pritom najviše na svoju grešnost), a mani se svega ostalog. Jedino ako nađeš nekog veoma iskusnog duhovnika, koji te može uputiti na tako nešto, a da pritom izbegneš sve opasnosti koje bi mogle da naiđu. To važi za bilo koje duhovno delanje koje prevazilazi uobičajene aktivnosti jednog vernika.

Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 2

Bodin Kravljanac, nemanja.vasic

Nisam isihasta, ne poznajem nijednog, ali čitajući otačke knjige stekao sam utisak da tokom proiznošenja ,,Isusove molitve“ monasi kontrolišu disanje ne iz nekih (lažno) uzvišenih pobuda, kao n. pr. budisti kada pokušavaju da prekinu tok misli, nego se prosto navikavaju na neprestanu molitvu. Iz istih razloga iz kojih sportisti rade sklekove i druge vežbe – da im ,,uđu“ u telo i um. Tihovanjem može bilo ko da se bavi (disanje je, u suštini, nebitno), čak i deca, najvažnije je moliti se sa iskrenošću i pažnjom. Ali ko hoće da se izvežba to da čini u svakom trenutku (dok spava, radi, ili vozi automobil – što može biti izuzetno opasno) ne bi valjalo da praktikuje bez svog duhovnog ,,trenera“. Ima ljudi koji su zbog nerazumne upotrebe poginuli, sišli s uma, pogordili se.

Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 3

kristina.ferari, Uglješa Mileta, nemanja.vasic