- This topic has 5 одговора, 6 гласова, and was last updated Постављено пре 2 месеца, 3 недеље by
.
-
Поруке
-
Помаже Бог,
Ускоро пуним 20 година и већ извесно време ме мучи питање удаје које се све више намеће. Никада нисам имала момка, чак ни први пољубац, не осећам снажну привлачност према мушкарцима, клоним их се када видим да сам им се допала. Осећам да нисам рођена за ту врсту заједнице, моја унутарња реакција то потврђује када се покрене тема брака – гађење. Нека ми благи Господ опрости ако грешим, али верујем да Он види како се осећам. Узрок оваквог стања приписујем својој природи; не волим ни са ким да делим оно што проживљавам, своје доживљаје и искуства чувам за себе, не волим поверваања. Не могу да се замислим у брачној заједници. Да ли је грех ако одлучим да останем сама? Верујем да тако никог нећу повредити, знам да не бих била добра супруга и мајка јер сам фанатично посвећена свом академском раду зарад којег сам спремна да се одрекнем комфора. Поред тога, имам проблеме емоционалне природе – тешко ми је да остварим блискост с људима; туђа наклоност ме, парадоксално, одбија; сматрам да сам физички ружна и непривлачна и, као таква, не могу себи да допустим блискост са неким. Помисао на сопствени одраз у туђим очима ме згрожава.
Сваки савет, сугестија и/или коментар би ми много значили.
Бог помогао Андреа!
Научен сам од како сам у Цркви да су два пута којим
ходимо ми који тежимо спасењу: монашка заједница и
брачна заједница. Оба пута имају своје радости и своје
потешкоће. Слава Богу за све! И оба пута подразумевају
смирено служење ближњима. Од Бога је то.Ја искрено нисам компетентан да одговорим на твоја питања.
Могуће је да твоја тренутачна осећања треба да ти буду водиља
и у будућности али је лако могуће и да те она “лажу”.Могу да ти дам савет коме да упутиш ова питања,
ради се о жени која је православни верник (на првом месту)
и дипломирани психолог. Мислим да је она нашла начин
да комуницира и са онима који не живе у Београду где
она (са мужем и децом) живи – да знаш ако ниси у Београду.
Тако да ако желиш, јави ми се приватном поруком, да те упутим на њу.Тома
ПС. Не замери ми што ћу рећи и ово (не познајем те, па
ћу можда и погрешити) – са психлогом не разговарају “луди људи”
како се обично мисли у нашем народу, већ разбороти људи,
који желе да чују мишљење побожне и едуковане особе.
Само један пример: најбоље односе у браку које сам приметио
током целог свог живота има један брачни пар који
(има активан Литургијски живот), мало-мало па оде на разговор
са психологом. За ту њихову праксу осим мене нико не зна,
и ако бих некоме од пријатеља то поменуо (а нећу!)
мислили би да се шалим, вероватно би рекли:
“Шта ће њима психолог, види како се дивно слажу!?”Тома
Бог ти помогао сестро Андреа,
Свеблаги Господ и Бог наш Исус Христос је благословио два пута у животу, а то су БРАК или МОНАШТВО, све остало… просуди сама.
Живот је прилично кратак и ако га ти не живиш да би кроз то што радиш славила Бога и приносила благодарност Њему за све дарове које ти је даривао, онда твој , мој или било чији живот губи смисао.
Тачно је што си рекла, Он добри види сваки трептај нашег срца и зна како се осећамо сваког тренутка, а зашто је то тако? Зато штпо је Његова љубав неизмерна за свакога од нас. Сви ми носимо Његов лик у себи, а колико ће се Он уобличити у нама то зависи само од нас.
Сва академска звања и титуле и успеси у животу су само обичне трице и кучине спрам љубави Христове. Могу да имам сва знања и звања и титуле овога света и како рече богомудри апостол Павле и веру да и горе премештам ако ЉУБАВИ немам онда сам ништа и нико.
Зато свако затварање у себе без Христа је егоцентричност а зна се ко човека држи у таквом стању. Сети се приче о талантима и лењог слуге који је закопао свој таланат.
Зато драга моја отвори срце своје за Христа Бога који је из превелике љубави страдао за сваког од нас, и крени благо мени код свог парохијског свештеника на исповест и без устручавања му реци шта те мучи и избаци тај коров егоцентричности и нихилизма из себе док још није пустио корење у теби и одвео те у вечну погибао.
Христос по среди нас драга сестро Андреа,
Грешни слуга Христа Бога, распетога и васкрслога
Зоран
Помаже Бог,
Ускоро пуним 20 година и већ извесно време ме мучи питање удаје које се све више намеће. Никада нисам имала момка, чак ни први пољубац, не осећам снажну привлачност према мушкарцима, клоним их се када видим да сам им се допала. Осећам да нисам рођена за ту врсту заједнице, моја унутарња реакција то потврђује када се покрене тема брака – гађење. Нека ми благи Господ опрости ако грешим, али верујем да Он види како се осећам. Узрок оваквог стања приписујем својој природи; не волим ни са ким да делим оно што проживљавам, своје доживљаје и искуства чувам за себе, не волим поверваања. Не могу да се замислим у брачној заједници. Да ли је грех ако одлучим да останем сама? Верујем да тако никог нећу повредити, знам да не бих била добра супруга и мајка јер сам фанатично посвећена свом академском раду зарад којег сам спремна да се одрекнем комфора. Поред тога, имам проблеме емоционалне природе – тешко ми је да остварим блискост с људима; туђа наклоност ме, парадоксално, одбија; сматрам да сам физички ружна и непривлачна и, као таква, не могу себи да допустим блискост са неким. Помисао на сопствени одраз у туђим очима ме згрожава.
Сваки савет, сугестија и/или коментар би ми много значили.
Поздрав Андреа,
Пре свега желим да нагласим и да поздравим твоју искреност. Када би сви били искрени према себи, где би нам крај био…
Најгора ствар коју човек може да уради за себе и свој живот је да се ожени/уда, под индиректним притиском средине, јер то се тако “ваља”.
Већи је грех испуњавати намете “друштвених норми” него остати сам.
Боље је бити квалитетно сам, него неквалитетно са некиме.Нису сви људи за породице нити за децу.
Посвети се себи и своме академском раду, наравно уз молитву.
Никада се то не зна, можда ти Господ кроз жељу и молитву помогне и да дубљи смисао твоме животу.Драга Андреа, имам ћерку твојих година па ћу ти као мајка детету дати савет.
Из овога што си написала ја сам осетила велику жељу и потребу баш за заједницом код тебе, и за свим лепим и мање лепим стварима које живот са људима и са брачним партнером доноси. Оно што тебе да назовем блокира је недостатак самопоуздања које ниси стекла у одрастању. Лепота је најмање важна за остварење односа између две особе, оно што чини однос квалитетним су два бића која су спремна да улажу у тај однос и да га граде дугорочно. Мој савет би био да се одрекнеш тог ружног мишљења о себи и да градиш од старта себе, јер Бог је онај који је сву своју љубав излио на нас по рођењу нашем, ко смо ми да страхујемо и немамо љубави за људе око себе. али да би могла да волиш цео свет, мораш најпре да заволиш и прихватиш себе. Почни са лаганим одласцима на литургију бар једном недељно, исповедај се Богу, и моли га да ти пошаље доброг духовника који ће ти помоћи да изађеш из таме сопствених мисли и да лакше одрастеш у духовном смислу, а када ће то бити, онога дана када се будеш смејала сама себи назвавши себе тим погрдним речима.
Грлим те драга девојко, и молићу се Богородици нашој за тебе <3
- Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.