- This topic has 3 одговора, 4 гласа, and was last updated Постављено пре 6 месеци, 1 недеља by
.
-
Поруке
-
<span style=“color: #ffffff; font-family: sans-serif; font-size: large;“>Помаже Бог,</span>
Поново се оглашавам на овом форуму и оно што ћу сада написати је у вези с мојом претходном објавом, насловљеном „Девојка која не жели да се уда”. Наиме, на основу појединих одговора, али најпре досадашњег искуства са људима запажам да се често олако пренебрегне када неко отворено призна да није физички леп/-а, да се не осећа привлачно и да је свестан/-а да не припада стандарду лепоте једног временског тренутка. То признање са собом носи много неисказаног а са чим се свакодневно суочавам. Ценим када неко жели да пружи утеху, удели савет или благу реч, али не и када се то осећање притом банализује. Навешћу само неколико ситуација које илуструју ово о чему упорно говорим. Не успевате да склопите пријатељства; браћа, сестре и рођаци одбијају да остваре блискост са вама; учитељи и професори се понашају грубо према вама у односу на ваше конвенционално лепше вршњаке. Гледају вас испод ока када купите себи нпр. хаљину или торбу, када се нашминкате или урадите вештачке нокте – јер неком са вашим изгледом то не приличи. Говоре вам да не могу да вас замисле у љубавној вези. Листа је дугачка. Не тражим сажаљење или неко магично решење, покушавам само да укажем на реалност проблема и на чињеницу да није нимало лако живети са тим осећањем и свешћу као што наизглед делује.Број корисника који су захвалили аутору: 2
Дпбро, и …
Шта је по теби решење?
Затворити се у себе и туговати над својом судбином?
Чекати принца на белом коњу да те пољупцем претвори из краставе жабе у прелепу принцезу?
Ми себи нисмо могли да бирамо родитеље, али сведок сам да се и од просечно лепих родитеља роди ружно паче, за које нема „срећног краја“ јер се не претвара у прелепог лабуда. Шта закључујемо: Твој изглед је твој КРСТ који си добила од Христа Бога, распетога и васкрслога.
Питам те хоћеш ли „пљунути“ на Његово страдање за тебе, за мена за нас и забити главу као ној у песак чекајући да смрт дође и куцне на твоја врата?
Ово није пуко философирање, јер могу само да замислим лепоту твоје душе коју ти је Господ даривао склониши од тебе похотљиве погледе мушкараца, сакривши тако твоју лепоту само за Себе, Женика твоје душе. Ако Бог да и Женика моје и свачије која тежи ка спасењу.
„Шта је све време људско, до један талас што окваси врео песак на обали па се покаја што остави језеро јер пресахну“ (Владика Николај)
„Аман Господе, отвори бране небеској реци Твоје благодати и очисти ме од губе. Да би без губе смео изговорити име Твоје пред осталим губавцима, а да ми се ови не наругају. Подигни ме бар за једну главу изнад трулежног мириса овог црвињака. Да удахнем небеског тамјана и да оживим…“ (Молитве на језеру, Владика Николај).
Прочитај следећи текст „Сине дај ми срце своје“(Пр. 23-26)
Душо драга, ти си своје срце испунила тугом и твојом правдом да ти је Господ учино неправду.
Могла си да будеш слепа, непокретна са свакаквим деформитетима, а ти си Богу хвала здрава и права.
Благодари Господу на свему и уселиће се мир у срце твоје и спознаћеш шта воља Господња.
Христос по среди нас, сестро драга,
Грешни слуга Христа Бога, распетога и васкрслога,
Зоран
Број корисника који су захвалили аутору: 4
<span style=“color: #ffffff; font-family: sans-serif; font-size: large;“>Помаже Бог,</span>
Поново се оглашавам на овом форуму и оно што ћу сада написати је у вези с мојом претходном објавом, насловљеном „Девојка која не жели да се уда”. Наиме, на основу појединих одговора, али најпре досадашњег искуства са људима запажам да се често олако пренебрегне када неко отворено призна да није физички леп/-а, да се не осећа привлачно и да је свестан/-а да не припада стандарду лепоте једног временског тренутка. То признање са собом носи много неисказаног а са чим се свакодневно суочавам. Ценим када неко жели да пружи утеху, удели савет или благу реч, али не и када се то осећање притом банализује. Навешћу само неколико ситуација које илуструју ово о чему упорно говорим. Не успевате да склопите пријатељства; браћа, сестре и рођаци одбијају да остваре блискост са вама; учитељи и професори се понашају грубо према вама у односу на ваше конвенционално лепше вршњаке. Гледају вас испод ока када купите себи нпр. хаљину или торбу, када се нашминкате или урадите вештачке нокте – јер неком са вашим изгледом то не приличи. Говоре вам да не могу да вас замисле у љубавној вези. Листа је дугачка. Не тражим сажаљење или неко магично решење, покушавам само да укажем на реалност проблема и на чињеницу да није нимало лако живети са тим осећањем и свешћу као што наизглед делује.draga Andrea,
sta mogu da ti kazem a da vec ne znas? Mogu da ti kazem da ti sebe gledas previse strogim ocima. Sve i da imas 3 nosa i pet ogromnih usiju, to nije prvo sto svi ljudi vide na tebi. Ako ti sama prestanes da mislis o tome kao presudnom faktoru, nece ni drugi toliko primecivati.
Da li znas meksicku slikarku Fridu Kalo? Ona je kao mlada imala strasnu nesrecu, bila je sva izlomljena i srasla nepravilno, imala je obrve kao dve sume nad ocima, nije bila objekktivno anatomski lepa zena. Ali ona je resila da zivi, da stvara, i bila je najprivlacnija zena svog vremena… Mnogi su je voleli bezumno. I slike su joj fantasticne.
Drugi primer je nasa slikarka i umetnica Isidora Bjelica, koja je imala veliki nos i nikada nije htela da ga operise i rekla je jednom da nju nek ogromni nos stiti od budala i kretena, tim recima, jer ljudi kojima je vazna velicina njenog nosa za nju nisu vazni…
Ti mozes da sedis kod kuce u mraku i sazaljevas e sto nisi rodjena kao neka Barbika, a mozes da izadjes i da krenes u zivot, da nesto radis, da volis sebe takvu kakva si, kad ides ulicom da ne razmisljas da li te vide kao ruznu, nego naprotiv, d amislis kako si prelepa bas takva kakva si…
To su dve opcije koje imas. Ti sama biras.
Neka ti Bog da snage da odaberes da sebe zavolis, jer smo mi svi lepi ako smo sa dobrim namerama, ako nismo zli, ako volimo nekoga i nesto i ako pruzamo ljubav… To je prava lepota i to pravi ljudi znaju.
Srecno draga!
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Драга сестро Андреа,
лепота није у оку, него у срцу посматрача. Продуховљеном човеку су сви људи подједнако лепи. То нема никакве везе са складношћу црта лица или величином и обликом скелета и мишића, већ са тим што су сви људи иконе Божије. Овакво виђење људи је дар од Бога почетницима који су на добром путу.Та, ко ће се дрзнути да каже да је слика Божија ружна?!
Сад, на неким стварима као што су килажа, погрбљен став и томе слично – можемо порадити. Но, истинска лепота оба пола извире из чистоте душе и људи чистијих душа је виде и диве јој се због љубави којом зрачи. Земљани људи гледају и цене телесну лепоту, а то су похота и сујета. Бог и сви свети говоре нам да се украшавамо врлинама, а не шминком, помадама и ђинђувама, ђаво, пак, као непријатељ, говори нам обратно.
А што се брака тиче – на свакоме је да одабере свој пут. Ниједан од два целомудрена начина није лош, штавише, оба су добра. Свети Павле је то детаљно обрадио у Првој посланици Коринћанима, а један од најпознатијих стихова је:
– ,,Тако и онај који удаје своју девојку добро чини, али који не удаје боље чини.“ (1Кор, 7:38)
Свакоме према његовом дару, каже апостол. Једно има дар да буде муж или жена, друго да буде девственик, идеално- монах.
Мој ти је савет о свему овоме: старај се да увек откријеш и себи објасниш како ти је други неко леп, макар био и ружан ликом. А сопственим изгледом се не бави много. Пробај, па види шта ће да се деси временом.
Број корисника који су захвалили аутору: 1
- Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.