- This topic has 7 odgovora, 4 glasa, and was last updated Postavljeno pre 3 years, 6 meseci by
.
-
Poruke
-
Pomaze Bog braco i sestre. Ne znam sta da radim i da li uopste vise da se trudim koliko sam mnogo zgrijesila u proslosti. Iako sam krstena jos kao mala djevojcica, sa svojih 17/18 godina sam pricala veoma lose o Bogu, Bogorodici, o pravoslavnoj vjeri, o svemu sto ima veze sa crkvom i Bogom. Bogohulila sam strasno. Moram napomenuti da se kroz srednju skolu prozimalo ucenje profesora koji su naginjali ateizmu, i nije da krivim nekog drugog ili drustvo, krivim stvarno sebe jer sam dozvolila da se oglusim o Boga i da slusam te ljude. Ne znam sta da radim. Kako se mogu vratiti Bogu? Smijem li se vratiti? Zasluzujem li tako nesto ili jednostavno da se pomirim da sam zgrijesila toliko da nema nazad. Sad imam 23 godine i pokusavam godinama da se vratim Bogu ali ne ide. Uvijek malo malo krene ali kao da me spopadne milion demona i odvrati od bilo kakve teznje da se promijenim i vratim Bogu. Ima li nade za mene? Sta da radim?
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Bog ti pomogao, Milice.
Prvo što ti moram reći jeste: ,,Da, ima nade za tebe. Smeš se vratiti Bogu i pomiriti sa Njim.“ Za svakog uvek ima nade dokle je god na Zemlji. U sledećem odgovoru postaviću priču iz knjige ,,Hristos u ruskim tamnicama“. Premda sam rekao ‘priču’, ta knjiga predstavlja zapise jednog ruskog sveštenika koji je bio zatvorski sveštenik u Rusiji pre revolucije. U ovom delu opisuje jednog zatvorenika i njegovo pokajanje. Mislim da ćeš videti i sama da ako je Hristos njega pomilovao, može svakako i tebe.
Drugo, ne znam šta si tačno pokušavala i na kakve si prepreke nailazila, ali ti predlažem da nađeš dobrog duhovnika. Ako kažeš iz kog si kraja, možda će neko moći ovde, na forumu, da ti predloži dobrog duhovnika. Možeš da se pomoliš Bogu da ti da dobrog duhovnika (to u svakom slučaju možeš i treba da uradiš). Ako ne možeš drugačije, obrati se nekom iskusnijem monahu ili svešteniku. Ali, obavezno nađi nekog duhovnika. Makar da ti daje savete za duhovnu borbu.
Možda možemo i mi ovde na forumu da ti damo podrobniji savet, ali mislim da nam treba više podataka o tome sa kakvim se iskušenjima suočavaš. Međutim, usudiću se da ti dam još neki uopšteniji savet. Ako te muči to što nemaš volje ili istrajnosti i uvek odustaješ, moli se Bogu da ti da snage. Njemu se možeš moliti za bilo šta (osim za ono što je zlo). Ako iskreno želiš da se vratiš Bogu (ali, naglašavam iskreno), obrati se Bogu i to mu reci. Nekad Ga ne moraš ni moliti, on samo čeka na tvoju volju i spreman je da ti istog časa pomogne. Možda ti nećeš odmah videti rezultate, ali Bog je stupio u delo.
Nadam se da ti je nešto od ovoga bilo od pomoći.
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 3
Raduj se draga sestro!
Možda ovaj pozdrav zvuči čudno obzirom na sadržaj tvoje poruke ali ne znam šta bih ti drugo rekao. Seti se reči Gospodnje kada kaže da će se svki greh oprostiti ljudima pa i hula na Boga osim jednog a to je hula na Duha Svetoga. Sveti Oci kažu da se pod time misli na svest o istinitosti vere hrišćanske i o svojoj grešnosti ali istrajavanju u grehu i laži. Ovo se najbolje vidi na načalnicima jeresi kao što je, na primer, Arije koji je znao da njegovo učenje lažno, i to je priznao svojoj majci, ali nije mogao da se povuče, pokaje i vrati se veri istinitoj su mu je sujeta i gordost stajali na putu pokajanja.
A ti?
Tvoja poruka svedoči upravo suprotno, ispovedila si svoju muku pred svima nama i tražiš pomoć… zar to ne govori da je Bog sa tobom?
Ispričaću ti moju povest … pošto sam Hrvat po ocu , što za ovu priču nije mnogo bitno, a pokojni otac (pomenite ga, Milan mu je ime) je dubrovčanin, od rođenja pa do rata 90th sam svako leto provodio u Dubrovniku. Tamo sam bio svoj na svome i svi su me doživljavali kao svoga. Početkom osamdesetih, svi moji prijatelji, katolici naravno, su počeli da idu na veronauku … to je tada bila moda… ili bolje priprema za ono što će se desiti deceniju kasnije. Ja, kao neznabožac, nisam mogao da verujem da ljudi dvadesetog veka veruju u Boga i idu na veronauku. Sprdao sam se sa njima svaki dan … i kao vrhunac, dizao sam ruke ka nebu i prizivao Boga da me spali ako Ga ima. Slava Mu pa nije. I tako sam živeo do, skoro svoje 30te.
Za prvih 30 godina svoga života sam upoznao mnogo ljudi, hiljade, ali nikoga ko je pobožan, nikoga za koga bih mogao reći da je crkven. Isto tako nisam znao nikoga ko je hulio kao ja. Ljudi su uglavnom bili nezainteresovani za veru ali nisu hulili dok sam ja bio bogoborac celog svog detinjstva i rane mladosti. Danas, ja sam u Crkvi a svi ti ljudi koji su hiljadu puta, po svakom pitanju bolji od mene, nisu. Meni čuda u životu ne trebaju. Bog od kamena može napraviti decu Avramu ali ne može da se useli u srce čovekovo bez čovekovog pristanka. Vidiš, On je učinio čudo, pa je jedan mladi bogoborac postao hrišćanin, ne za primer, ali hrišćanin, dok mnogi, bolji od njega, nisu. Bog je na meni učinio najveće čudo. Učinio je da se smirim pred Njegovom slavom.
Nadam se da ti je sada jasan moj pozdrav sa početaka poruke. Sve što je potrebno je da svoj greh hule i sve ostale ispovediš svešteniku i da, uz Božiju pomoć, ostatak života provedeš u pokajanju i molitvi trudeći se držiš zapovesti Njegove. On je obećao da će se spasiti svako ko drži ono što je Njime zapoveđeno.
Na demonska iskušenja se ne obaziri, oni trava koju vije vetar. Moli Boga da blagodat njegova bude sa tobom i ničega se ne boj. Savet brata Nemanje da nađeš duhovnika je odličan, moli Boga da ti otkrije lekara za tvoju dušu i On će to neizostavno učiniti. Možda ne odmah, možda će trebati strpljenja, suza i molitava … ali će se nizostavno ostvariti. Potrči gde god čuješ da je dobar duhovnik, porazgovaraj, sačekaj da se utisci slegnu pa odluči. Obično treba obići mnogo duhovnika dok duša ne prepozna svoga lekara. Nekad bude iz prve. Kako za tebe bude najbolje, tako će ti biti.
Eto toliko od mene i završiću kao što sam i počeo.
Raduj se draga u Hristu sestro!
Ivo Vatović
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 2
Hvala Vam na odgovoru, i poslusacu vase savjete i savjete brata Nemanje. Malo toga znam i o religiji uopste. Ovaj put cu se potruditi stvarno da se udubim i da citam vise.
Nadam se i ja tom miru i evo na prve ove neke, da kazem i veoma male korake ka razgovoru sa drugim ljudima koji su vjernici, nailazim na dobrodoslicu, razumijeanje i ljubav, i veoma se lijepo osjecam zbog toga. Hvala Vam i sto ste podijelili Vasu pricu koja je veoma poucna.
Mnogo mi znace vasi odgovori, hvala vam jos jednom.
Svako dobro vam zelim.
Izvinjavam se što nisam poslao onaj tekst koji sam obećao. Objavio sam, ali nešto nije bilo kako treba, pa se izgleda izbrisalo kad sam pokušao da ispravim. Sada, posle Ivove poruke, lini mi se da nije ni neophodan.
<p style=“text-align: right;“>Nemanja</p>Ne znam iz kog razloga se nije objavilo ovdje, ali mi je tekst stigao na mejl i sve sam procitala i Vama odgovor poslala, ali iz ove poruke vidim da niste taj odgovor primili.
Tekst je veoma potresan, medjutim koliko mi je bio potresan toliko je i umirujuce djelovao na mene. Hvala Vam jos jednom, stvarno ste mi mnogo pomogli.
Pomaže ti Bog, sestro – i srećan ti praznik Vozdviženija.
Nade za tebe i za mene i za sve nas ima – ima dok dišemo.
Jesmo griješili, jesmo bezakonovali, neki od nas su i osuđeni bili, neki i na smrtnu kaznu. Jedan je za svoja bezakonja, zajedno sa svojim drugom bio osuđen na smrt raspećem (davno je to bilo, ruku na srce, ali nije bio mnogo različit od nas). Taj je bio i pogubljen – razapet i u samrtnim mukama je provodio svoje poslednje sate u ovoj dolini plača. U tim mukama je i umro.
Šta misliš – šta li je prolazilo kroz njegovu glavu u tim poslednjim za njega časovima? Da li je bilo nade za njega?
Naravno da je bilo. Nada je njegova visila razapeta na susjednom Krstu. Vjerovatno se do sada dosjećaš o kome se radi – o blagorazumnom razbojniku, koji je u poslednjim momentima svoga života došao sebi i u Razapetom do njega prepoznao svog i tvog i mog i Spasitelja svih.
I spasio se – iz usta same Istine je to doznao.
Pa kad je za njega u takvom užasnom trenutku bilo nade – a kako je neće biti za tebe i za mene i za sve nas.
Jer Bog hoće da se svi ljudi spasu i dođu u poznanje Istine. Pročitaj o tome u prvoj poslanici Timoteju
Tu jedan koji je ranije “bio hulnik i gonitelj (Crkve) i prkosnik” svjedoči da bi “pomilovan, jer to iz neznanja učinih, u nevjerovanju”. I njega takvog postavi Hristos za Apostola narodima.
Pa i ti, i brat Ivo, i ja i mnogi s vama bismo hulnici i činismo to iz neznanja, u nevjerovanju: jer hulismo dok ne vjerovasmo i ne znavasmo Hrista.
Dobrodošla u Bolnicu, u Lječilište, u društvo nas; koji smo na putu, koji padamo i ustajemo i kojima Nadu niko ne može uzeti – jer nada je naša Hristos.
”Upovanije moje Otec,
pribježišče moje Sin,
pokrov moj Duh Svjatij –
Troice Svjataja slava tebje”Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.