- This topic has 7 одговора, 4 гласа, and was last updated Постављено пре 3 years, 7 месеци by
.
-
Поруке
-
Pomaze Bog braco i sestre. Ne znam sta da radim i da li uopste vise da se trudim koliko sam mnogo zgrijesila u proslosti. Iako sam krstena jos kao mala djevojcica, sa svojih 17/18 godina sam pricala veoma lose o Bogu, Bogorodici, o pravoslavnoj vjeri, o svemu sto ima veze sa crkvom i Bogom. Bogohulila sam strasno. Moram napomenuti da se kroz srednju skolu prozimalo ucenje profesora koji su naginjali ateizmu, i nije da krivim nekog drugog ili drustvo, krivim stvarno sebe jer sam dozvolila da se oglusim o Boga i da slusam te ljude. Ne znam sta da radim. Kako se mogu vratiti Bogu? Smijem li se vratiti? Zasluzujem li tako nesto ili jednostavno da se pomirim da sam zgrijesila toliko da nema nazad. Sad imam 23 godine i pokusavam godinama da se vratim Bogu ali ne ide. Uvijek malo malo krene ali kao da me spopadne milion demona i odvrati od bilo kakve teznje da se promijenim i vratim Bogu. Ima li nade za mene? Sta da radim?
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Бог ти помогао, Милице.
Прво што ти морам рећи јесте: ,,Да, има наде за тебе. Смеш се вратити Богу и помирити са Њим.“ За сваког увек има наде докле је год на Земљи. У следећем одговору поставићу причу из књиге ,,Христос у руским тамницама“. Премда сам рекао ‘причу’, та књига представља записе једног руског свештеника који је био затворски свештеник у Русији пре револуције. У овом делу описује једног затвореника и његово покајање. Мислим да ћеш видети и сама да ако је Христос њега помиловао, може свакако и тебе.
Друго, не знам шта си тачно покушавала и на какве си препреке наилазила, али ти предлажем да нађеш доброг духовника. Ако кажеш из ког си краја, можда ће неко моћи овде, на форуму, да ти предложи доброг духовника. Можеш да се помолиш Богу да ти да доброг духовника (то у сваком случају можеш и треба да урадиш). Ако не можеш другачије, обрати се неком искуснијем монаху или свештенику. Али, обавезно нађи неког духовника. Макар да ти даје савете за духовну борбу.
Можда можемо и ми овде на форуму да ти дамо подробнији савет, али мислим да нам треба више података о томе са каквим се искушењима суочаваш. Међутим, усудићу се да ти дам још неки уопштенији савет. Ако те мучи то што немаш воље или истрајности и увек одустајеш, моли се Богу да ти да снаге. Њему се можеш молити за било шта (осим за оно што је зло). Ако искрено желиш да се вратиш Богу (али, наглашавам искрено), обрати се Богу и то му реци. Некад Га не мораш ни молити, он само чека на твоју вољу и спреман је да ти истог часа помогне. Можда ти нећеш одмах видети резултате, али Бог је ступио у дело.
Надам се да ти је нешто од овога било од помоћи.
Број корисника који су захвалили аутору: 3
Радуј се драга сестро!
Можда овај поздрав звучи чудно обзиром на садржај твоје поруке али не знам шта бих ти друго рекао. Сети се речи Господње када каже да ће се свки грех опростити људима па и хула на Бога осим једног а то је хула на Духа Светога. Свети Оци кажу да се под тиме мисли на свест о истинитости вере хришћанске и о својој грешности али истрајавању у греху и лажи. Ово се најбоље види на началницима јереси као што је, на пример, Арије који је знао да његово учење лажно, и то је признао својој мајци, али није могао да се повуче, покаје и врати се вери истинитој су му је сујета и гордост стајали на путу покајања.
А ти?
Твоја порука сведочи управо супротно, исповедила си своју муку пред свима нама и тражиш помоћ… зар то не говори да је Бог са тобом?
Испричаћу ти моју повест … пошто сам Хрват по оцу , што за ову причу није много битно, а покојни отац (помените га, Милан му је име) је дубровчанин, од рођења па до рата 90тх сам свако лето проводио у Дубровнику. Тамо сам био свој на своме и сви су ме доживљавали као свога. Почетком осамдесетих, сви моји пријатељи, католици наравно, су почели да иду на веронауку … то је тада била мода… или боље припрема за оно што ће се десити деценију касније. Ја, као незнабожац, нисам могао да верујем да људи двадесетог века верују у Бога и иду на веронауку. Спрдао сам се са њима сваки дан … и као врхунац, дизао сам руке ка небу и призивао Бога да ме спали ако Га има. Слава Му па није. И тако сам живео до, скоро своје 30те.
За првих 30 година свога живота сам упознао много људи, хиљаде, али никога ко је побожан, никога за кога бих могао рећи да је црквен. Исто тако нисам знао никога ко је хулио као ја. Људи су углавном били незаинтересовани за веру али нису хулили док сам ја био богоборац целог свог детињства и ране младости. Данас, ја сам у Цркви а сви ти људи који су хиљаду пута, по сваком питању бољи од мене, нису. Мени чуда у животу не требају. Бог од камена може направити децу Авраму али не може да се усели у срце човеково без човековог пристанка. Видиш, Он је учинио чудо, па је један млади богоборац постао хришћанин, не за пример, али хришћанин, док многи, бољи од њега, нису. Бог је на мени учинио највеће чудо. Учинио је да се смирим пред Његовом славом.
Надам се да ти је сада јасан мој поздрав са почетака поруке. Све што је потребно је да свој грех хуле и све остале исповедиш свештенику и да, уз Божију помоћ, остатак живота проведеш у покајању и молитви трудећи се држиш заповести Његове. Он је обећао да ће се спасити свако ко држи оно што је Њиме заповеђено.
На демонска искушења се не обазири, они трава коју вије ветар. Моли Бога да благодат његова буде са тобом и ничега се не бој. Савет брата Немање да нађеш духовника је одличан, моли Бога да ти открије лекара за твоју душу и Он ће то неизоставно учинити. Можда не одмах, можда ће требати стрпљења, суза и молитава … али ће се низоставно остварити. Потрчи где год чујеш да је добар духовник, поразговарај, сачекај да се утисци слегну па одлучи. Обично треба обићи много духовника док душа не препозна свога лекара. Некад буде из прве. Како за тебе буде најбоље, тако ће ти бити.
Ето толико од мене и завршићу као што сам и почео.
Радуј се драга у Христу сестро!
Иво Ватовић
Број корисника који су захвалили аутору: 2
Hvala Vam na odgovoru, i poslusacu vase savjete i savjete brata Nemanje. Malo toga znam i o religiji uopste. Ovaj put cu se potruditi stvarno da se udubim i da citam vise.
Nadam se i ja tom miru i evo na prve ove neke, da kazem i veoma male korake ka razgovoru sa drugim ljudima koji su vjernici, nailazim na dobrodoslicu, razumijeanje i ljubav, i veoma se lijepo osjecam zbog toga. Hvala Vam i sto ste podijelili Vasu pricu koja je veoma poucna.
Mnogo mi znace vasi odgovori, hvala vam jos jednom.
Svako dobro vam zelim.
Извињавам се што нисам послао онај текст који сам обећао. Објавио сам, али нешто није било како треба, па се изгледа избрисало кад сам покушао да исправим. Сада, после Ивове поруке, лини ми се да није ни неопходан.
<p style=“text-align: right;“>Немања</p>Ne znam iz kog razloga se nije objavilo ovdje, ali mi je tekst stigao na mejl i sve sam procitala i Vama odgovor poslala, ali iz ove poruke vidim da niste taj odgovor primili.
Tekst je veoma potresan, medjutim koliko mi je bio potresan toliko je i umirujuce djelovao na mene. Hvala Vam jos jednom, stvarno ste mi mnogo pomogli.
Помаже ти Бог, сестро – и срећан ти празник Воздвиженија.
Наде за тебе и за мене и за све нас има – има док дишемо.
Јесмо гријешили, јесмо безаконовали, неки од нас су и осуђени били, неки и на смртну казну. Један је за своја безакоња, заједно са својим другом био осуђен на смрт распећем (давно је то било, руку на срце, али није био много различит од нас). Тај је био и погубљен – разапет и у самртним мукама је проводио своје последње сате у овој долини плача. У тим мукама је и умро.
Шта мислиш – шта ли је пролазило кроз његову главу у тим последњим за њега часовима? Да ли је било наде за њега?
Наравно да је било. Нада је његова висила разапета на сусједном Крсту. Вјероватно се до сада досјећаш о коме се ради – о благоразумном разбојнику, који је у последњим моментима свога живота дошао себи и у Разапетом до њега препознао свог и твог и мог и Спаситеља свих.
И спасио се – из уста саме Истине је то дознао.
Па кад је за њега у таквом ужасном тренутку било наде – а како је неће бити за тебе и за мене и за све нас.
Јер Бог хоће да се сви људи спасу и дођу у познање Истине. Прочитај о томе у првој посланици Тимотеју
Ту један који је раније “био хулник и гонитељ (Цркве) и пркосник” свједочи да би “помилован, јер то из незнања учиних, у невјеровању”. И њега таквог постави Христос за Апостола народима.
Па и ти, и брат Иво, и ја и многи с вама бисмо хулници и чинисмо то из незнања, у невјеровању: јер хулисмо док не вјеровасмо и не знавасмо Христа.
Добродошла у Болницу, у Љечилиште, у друштво нас; који смо на путу, који падамо и устајемо и којима Наду нико не може узети – јер нада је наша Христос.
”Упованије моје Отец,
прибјежишче моје Син,
покров мој Дух Свјатиј –
Троице Свјатаја слава тебје”Број корисника који су захвалили аутору: 1
- Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.