- This topic has 3 одговора, 4 гласа, and was last updated Постављено пре 2 месеца by
.
-
Поруке
-
Помаже Бог браћо и сестре, ево једне често занемарене теме и питања па ме занима ваше мишљење. Чревоугодије или стомакоугађање, и остале незгодије.
Како избећи овај грех када се практично све што постоји и што конзумирамо сматра укусном храном и тиме потпада у категорију стомакоугађања? А живот у граду и на селу просто подржава такав начин живота и исхрану. Мање или више све зачињено – укусно је. И манастири имају своје кухиње и они спремају укусну храну и када посте, чак и на Светој Гори. Могла бих евентуално Оце пустињаке да издвојим који су некада живели по пећинама. Они сигурно нису имали више од сува хлеба, али како стићи до тога? Јер смо позвани да живимо по духу и одричемо овај свет те законе плоти, а не да се опуштамо. Ко ће се спасити?Број корисника који су захвалили аутору: 1
Бог ти помогао драга сестро у Христу
Драго ми је што си нагласила да питаш за наше мишљење јер то је заиста и једино што ја могу да ти кажем, оно како ја мислим и како се руководим. Као и за сва друга питања, најбоље је разговарати са својим парохом или духовником.
Читајући дела Светих Отаца наишао сам на савете да не треба пуно пажње да посвећујемо одабирању рецепата и размишљању шта и како ћемо припремити. Такође, кажу да нема потребе да се улаже претерано труда и времена у припремању хране, само колико је потребно и довољно. Исто тако, саветују и да се не једе ‘до сита’ Никакво преједање не долази у обзир, то се већ и подразумева. Такође, важно је и да постимо у оне дане када нам црква то налаже. Празнична (не свакодневна !) трпеза може, и треба, да буде богатија.
Што се хране у манастиру тиче, и ту се слажем са тобом, делимично. Наиме, најукуснију храну у свом животу ја сам окусио када сам имао ишао на поклоњење Светињама по манастирима и имао прилику и благослов да будем гост за њиховом трпезом. Оно што ми је одмах упало у очи је то да, иако је храна била јако укусна, то су у суштини била врло једноставна јела као каша, хлеб и слично. Никаквих ту ‘специјалитета’ ни посебних зачина и додатака није било. Храна се тамо спрема са благословом и уз молитву, верујем да се о томе ради.
Као и за све остало у нашем животу, верујем да ће твоја усрдна молитва да те Господ просветли и упути по овом питању уродити плодом.
Надам се да ће ти ово бар мало разјаснити твоје недоумице, а ако сам некога саблазнио, праштајте
Свако добро од Господа
У Христу
АлександарБрој корисника који су захвалили аутору: 3
Бог ти помогао драга сестро Кристина.
Постоје две врсте страсти: природне, које се рађају из природних потреба, као нпр. стомакоугађање и блуд, и неприродне, које немају корен у природи, као на пр. среброљубље.
„Ниједна од страсти се не испољава на само један начин. Тако се стомакоугађање испољава на три начина: или рађа жељу за јелом пре одређеног часа, или захтева јела до пресићења, не разликујући каквоту хране, или захтева укусну храну. Отуда имамо исхрану без правила, прождрљивост и сластољубље.
Њихова дејства се, пак, испољавају на четири начина: неке дејствују само у телу и преко тела, као стомакоугађање и блуд, а неке се испољавају и без садејства тела, као сујета и гордост; затим, неке се побуђују споља, као среброљубље и гнев, а неке произилазе из унутрашњих узрока, као униније и туга. Такво пројављивање дејства страсти даје нам повод да код њих допустимо још два рода делећи их на плотске и душевне: плотске се рађају у телу и тело хране и наслађују, а душевне произилазе из душевних склоности и хране душу, док на тело често делују разорно. Последње се лече простим унутрашњим лечењем срца, а плотске се лече двојаким лековима – и спољашњим и унутрашњим…
Ових, дакле, осам страсти, имају различито порекло и различито деловање. Међутим, првих шест, тј. стомакоугађање, блуд, среброљубље, гнев, туга, униније су међусобно сједињени неким нарочитим сродством, тј. претераност у једној доводи до следеће. Јер, од претераног стомакоугађања неопходно произлази блудна похоту, од блуда [се јавља] среброљубље, од среброљубља гнев, од гнева туга, од туге униније…“(Добротољубље Том II, 4 поглавље )У Христу Господу љубљена сестро, да не бих грешник мудровао, јер и мене стомакоугађање и сластољубље и преједање разара топло ти препоручујем следећи линк да га полако, како каже наш народ на-те-нане прочиташ:
Ако ти се линк не отвори, ради се о Добротољубљу Том II, 5 глава Св. Јована Касијана управо почиње са СТОМАКОУГАЂАЊЕМ.
Морамо се борити, ако се уздамо у Господа, победа је сигурно наша.
Бог нека је са тобом.
Грешни раб Божији,
Зоран
Број корисника који су захвалили аутору: 2
Помаже Бог браћо и сестре, ево једне често занемарене теме и питања па ме занима ваше мишљење. Чревоугодије или стомакоугађање, и остале незгодије.
Како избећи овај грех када се практично све што постоји и што конзумирамо сматра укусном храном и тиме потпада у категорију стомакоугађања? А живот у граду и на селу просто подржава такав начин живота и исхрану. Мање или више све зачињено – укусно је. И манастири имају своје кухиње и они спремају укусну храну и када посте, чак и на Светој Гори. Могла бих евентуално Оце пустињаке да издвојим који су некада живели по пећинама. Они сигурно нису имали више од сува хлеба, али како стићи до тога? Јер смо позвани да живимо по духу и одричемо овај свет те законе плоти, а не да се опуштамо. Ко ће се спасити?draga sestro Kristina
preterivanje u jellu je samo jedan od grehova… A greh se grehom zamenjuje, sabiraju se…
Kada u zivotu nema prirodnih stvari koje su potrebne za zivot u Hristu, onda s javlja i ta vrsta greha… I tako dodjes do 150 kg tezine, jer godinama zanemarujes neke obaveze, prirodne potrebe za molitvom, za ljubavlju prema drugima, ali na zalost i zanemarivanje braka kao takvog, mnogo j zena koje zanemarene od muzeva pocinju da preteano jedu, d zatrpavaju svoje tuge hranom, ili alkoholom ili drugim zlim stvarima…
Treba voleti sebe, pricati sa sobom, voleti pre svega Boga i pricai s njim, savladati potrebe koje nam nisu zadovoljene, i zamenti ih ljubavlju prema drugima, duhovnom ljubavlju…
ali zgazeni svakognevnim obavezama, kada si npr majka dece od kojih imas dete kome je potrebno mnogo medicnske pomoci, od rodjenja pa do odraslih godina, ako sama radis i izdrzavas porodicu, ako muz nema prema tebi ni ljubavi ni postovanja vec je s tobom samo zbog tvoje plate ili titula koje imas, a provodi dane zakljucan u toaletu ili uz pornografiju, cak ni ljubavnicu ne nadje, ako miris njega sa njegovim roditeljima, pazis da se porodica slaze i vidj,a da se praznici obelezavaju, da se ppravila postuju, ako tako radis 20, 30 godina, bez da iko zadovolji tvoju potrebu da te neko voli, osim BOga samog, i osim decije ljubavi koja je nespecificnaa, koja je samo ljubav deteta prema majci koja ga stiti i cuva, ako si sama, umorna, slomljena, onda lakse padas u greh.
Nema opravdanja ali eto, u realnom zivotu lako je pasti u taj greh.
Ali moramo e boriti jer nema manjih i vecih grehova, svaki je tezak isto i svaki je izvor zla i truje dusu…
Boze daj nam svima snage da se izborimo i sa tim grehom!Број корисника који су захвалили аутору: 2
- Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.