› Форуми › ГЛАВНИ ФОРУМ › Чревоугодије
- This topic has 1 одговор, 2 гласа, and was last updated Постављено пре 3 недеље, 4 дана by [email protected].
-
АуторПоруке
-
10. новембар 2024. у 16:04 #3648
Помаже Бог браћо и сестре, ево једне често занемарене теме и питања па ме занима ваше мишљење. Чревоугодије или стомакоугађање, и остале незгодије.
Како избећи овај грех када се практично све што постоји и што конзумирамо сматра укусном храном и тиме потпада у категорију стомакоугађања? А живот у граду и на селу просто подржава такав начин живота и исхрану. Мање или више све зачињено – укусно је. И манастири имају своје кухиње и они спремају укусну храну и када посте, чак и на Светој Гори. Могла бих евентуално Оце пустињаке да издвојим који су некада живели по пећинама. Они сигурно нису имали више од сува хлеба, али како стићи до тога? Јер смо позвани да живимо по духу и одричемо овај свет те законе плоти, а не да се опуштамо. Ко ће се спасити?14. новембар 2024. у 00:48 #3649Бог ти помогао драга сестро у Христу
Драго ми је што си нагласила да питаш за наше мишљење јер то је заиста и једино што ја могу да ти кажем, оно како ја мислим и како се руководим. Као и за сва друга питања, најбоље је разговарати са својим парохом или духовником.
Читајући дела Светих Отаца наишао сам на савете да не треба пуно пажње да посвећујемо одабирању рецепата и размишљању шта и како ћемо припремити. Такође, кажу да нема потребе да се улаже претерано труда и времена у припремању хране, само колико је потребно и довољно. Исто тако, саветују и да се не једе ‘до сита’ Никакво преједање не долази у обзир, то се већ и подразумева. Такође, важно је и да постимо у оне дане када нам црква то налаже. Празнична (не свакодневна !) трпеза може, и треба, да буде богатија.
Што се хране у манастиру тиче, и ту се слажем са тобом, делимично. Наиме, најукуснију храну у свом животу ја сам окусио када сам имао ишао на поклоњење Светињама по манастирима и имао прилику и благослов да будем гост за њиховом трпезом. Оно што ми је одмах упало у очи је то да, иако је храна била јако укусна, то су у суштини била врло једноставна јела као каша, хлеб и слично. Никаквих ту ‘специјалитета’ ни посебних зачина и додатака није било. Храна се тамо спрема са благословом и уз молитву, верујем да се о томе ради.
Као и за све остало у нашем животу, верујем да ће твоја усрдна молитва да те Господ просветли и упути по овом питању уродити плодом.
Надам се да ће ти ово бар мало разјаснити твоје недоумице, а ако сам некога саблазнио, праштајте
Свако добро од Господа
У Христу
АлександарБрој корисника који су захвалили аутору: 1
-
АуторПоруке
- Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.