- This topic has 67 одговора, 12 гласова, and was last updated Постављено пре 2 years, 2 месеца by
.
-
Поруке
-
<p style=“text-align: left;“>Draga sestro Slobodanka, dobro je sto si svoju muku podelila sa nama. Neces dobiti gotovu pogacu, ali ces kljucnuti zrno ovde, zrno onde pa ce sve biti bolje. Za sada mogu da ti savetujem da se smiris, neprekidnim razmisljanjem sta ces sa muzem, decom, da li ces moci… samo se ukopavas kao sto se tocak koji je upao u blato sto vise i jace pokusava da krene samo slajfuje i kopa vecu rupu. Mozak ti je umoran, zato zaboravljas i panicis. Setaj predvece da se izmoris i kad udjes u toplo lepo spavas. Ako ti nije problem kazi u kojoj ste zemlji, kuca ili stan, da li bolujes od depresije ili druge psih. bolesti, da li si jedinica, koju si fakultet zavrsila, koliko godina imaju deca i jedno glupo pitanje, sta tacno mislis pod <span style=“color: #444444; font-family: ‘Palatino Linotype’, serif; font-size: 18px;“>nakon porodjaja nismo vise nikada imali bracne bliskosti? Malo si starija od mene, iz istog smo vremena i zemlje pa cu mozda moci da te razumem i nadam se bar malo pomognem. Veliki pozdrav i samo polako. Ljilja</span></p>
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Draga sestro Ljiljo, hvala na recima ohrabrenja i na savetima…
Evo da ukratko odgovorim na pitanja:sada smo u Nemackoj, vec preko 10 godina.
Zivimo u iznajmljenom stanu. Bolujem od depresije preko 30 godina i bila sam na raznim lekovima, sada ne pijem nista (par godina), pokusavam sama da se borim. Molim se kako znam i umem, poavljam Isusovu molitvu i neke svoje reci, ponekad citam Molitvenik. Imam starijeg brata koji se poslednjih godina brine za mene, cujemo se ponekad. Roditelji su nam umrli. Imam 55 godina. Zavrsila sam medicinu i molekularnu biologiju, i doktorirala na molekularnoj biologiji. Radim kao naucnik. Deca mi imaju po 19 godina, sin i cerka, blizanci.
Muz i ja nemamo bliskosti u smislu da spavamo odvojeno, jer je muz pre mnogo godina, nakon porodjaja, rekao da njega to ne zanima i da ne zeli da ima nista intimno samnom. Bilo mi je tesko u pocetku, jer sam mislila da ja nisam zena za njega, dovoljno dobra, da samnom ne moze biti srecan, ponudila sam da se razidjemo, da nadje neku bolju, ali on je uvek govorio da smo mi prijatelji koji imaju decu, i tako je i ostalo.
Nadam se da sam uspela da ti priblizim svoju situaciju.
Vazno je da kazem da smo i muz i ja bili sami i bez mnogo iskustva kada smo se upoznali, i da smo decu dobili Bozijom voljom, ali i od silne zelje da imamo decu (barem sam je ja imala, pokusavala sam i da usvojim decu pre braka, ali su me odbijali jer nisam bila udata).
Takodje je vazno da kazem da sma ja muzu odmah rekla da idem na psihoterapiju, ja sam bila zlostavljana kao dete (na jako ruzan nacin) i sreca moja da se ne secam jasno toga, ali je ostavilo posledice. Ali ljubav prema nauci, ljudima, deci, a kasnije muzu i rodjenoj deci, i konacno, ljubav prema Bogu, spasili su me. Pokusala sam da se ubijem jednom davno, pre nego sto sam upoznala muza, spasili su me, i od tada sam se promenila i imam strah od tog ogromnog greha. Od tada sam polako pocela da u srcu osecam potrebu i ljubav prema Bogu. I pre par godina sam konacno u sebi osetila tu ljubav i da nisam sama, da me stiti, da mi pomaze da ja stitim svoju decu i borim se za njihovu buducnost. Eto to je sve o meni.
Hvala sto ste tu za mene, i tebi sestro Ljiljo mnogo hvala sto si me pitala ovo sve i hvala na savetima! Bog te blagoslovio i trudicu se da budem bolja, koliko god mogu.Draga sestro Slobodanka, eto i mene su pre 2 godine pritisli silni problemi za koje mi se cinilo da prevazilaze moju snagu, plus i osecaj nepravde, uz to i muz poceo da brlja i stavio me u poziciju da ne smem da pogresim na poslu jer finansiranje skolovanja dece zavisi od mene. Legnem tako uvece i placem, pritisnuo teret a pomoci niodkuda. Muka se natopila suzama pa postala jos teza, cinilo mi se da su moji problemi najveci na svetu. A onda kazem sebi, milioni migranata su sad napolju na hladnom sa decom – Ljiljo izgleda da si malo preterala. Dobijem i visok pritisak i odem popodne privatno kod doktora da posao ne trpi. Htela sam da mu se pozalim i na moje probleme, muza, pritisak, ali ga prvo pitam kako mu je zena (mojih godina, operisana od tumora na mozgu). On mi kaze, nije dobro, ima los kvalitet zivota. On radi od jutra do sutra da joj plati operaciju u Svajcarskoj, skoluje decu, plati negovateljicu za staru majku. Bese me sramota sto sam htela da se zalim na moje probleme i moj teret njemu koji je strasan teret natovario na sebe i koji svaki dan gleda zenu koja ima PROBLEM, a ne moze da joj pomogne. Rekoh mu da pozdravi zenu. Taj susret me je otreznio vise nego sto bi mogla 3 psihijatra za 3 godine. Ne zelim da umanjim tvoje probleme, jer svakom je svoja muka najteza, ali istina je da nam u zivotu nista, cak ni zdravlje nije zagarantovano i da to sto svoj zivot poredimo sa nasim ocekivanjima i uspesnijima od sebe potpuno pogresno, vodi nas u patnju i nesvesnost o tome sta sve imamo. Kljucna je stvar ovo razumeti i postati istinski zahvalan Bogu u srcu ne na recima. Eto ti, zatrudnela si sa 35, imas decu i muza, sigurnu starost koju pruza Nemacka… Veruj mi da znam kako je kad gledas muza koji bleji dok ti pucas, ali da on radi zaradio bi 1000 evra, a tebi verovatno toliko odbijaju od poreza jer ga izdrzavas. Pitanje da li vam se uopste isplati da on radi, a ovako je u kuci i mozes ga ukljuciti u jos neke poslove. Kazes volela bi da nestane. A kad bi ti se zelja ostvarila tvoja deca nebi mogla nikog da pozovu da ti se nesto desi, ostala bi potpuno sama, jos nesigurnija i sa dodatnim poslicima koje on radi. Ako uvidis njegov znacaj daj mu do znanja da je bitan. Ona recenica „moji roditelji su ga prihvatili“ mi zvuci kao uprkos tome sto on ne zasluzuje da bude prihvacen, ne vredi (mozda nema faks ili sl.). Mislim da u glavi imas set predrasuda koje te frustriraju i da si zbog toga u depresiji 30 godina. Treba da razotkrijes svoje pogresne poglede i promenis ih – depresija nije bolest vec poremecen nivo neurotransmitera koji ti odrzavas takvim svojim mislima. Svoje pogreske ces najbolje da shvatis ako gledas sebe muzevljevim ocima, a deca ce ti verovatno i reci sta im kod tebe smeta. Kad uocis gresku ispovedi… pa pricesce. Doziveces kao da si bila naglavacke i da te Bog stavio na noge pa ti sad sve izgleda normalno, staces na noge i izgraditi odnose ljubavi i svoj duhovni mir. Istrazivanja pokazuju paradoks da su stariji ljudi srecniji, bas ti je vreme za to: nema ambicija, planova, mogucih dostignuca, svaki zrak sunca i novi dan su premija i treba se ispuniti radoscu jer ih ima sve manje – zato su srecni jer su rasteretili sebe tereta gluposti. Slobodanka oslobodi se i ti. Bog ti dao svako dobro. Ljilja
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Драга сестро у Христу Слободанка,
имаш и моју подршку 🙂
Данас је (још увек) празник светог Серафима Саровског. Нека би он умолио Господа Исуса Христа за мир и радост у твојој души. Даће Бог! А онда ће и све око тебе да се промени на на боље.
Како може да помогне наше монаштво људима који су у депресији, илуструје следећи видео:
Свако добро од Бога ти желим и хвала свој браћи и сестрама који су те већ подржали и подржавају те и даље!
Број корисника који су захвалили аутору: 2
Драга сестро Слободанка, с обзиром да си „зелена“ у православљу, хтео бих да ти скренем пажњу, на неке ствари из твог приватног живота, и да похвалим твоју храброст што си с нама поделила један део своје интиме.
Muz i ja nemamo bliskosti u smislu da spavamo odvojeno, jer je muz pre mnogo godina, nakon porodjaja, rekao da njega to ne zanima i da ne zeli da ima nista intimno samnom.
Иако невољно, овакав начин живота ти од Бога доноси велику благодат. Ти у браку живиш у чистоти, као Анђели Божији. Не постоје речи којима могу да ти опишем, колика награда те очекује за овакву „жртву“, иако није учињена Бога ради, али сада с познајом Бога и вером у Бога то дело ти се урачуна у праведност.
Pokusala sam da se ubijem
Да ли си исповедила овај грех, ако ниси, обавезно га исповеди, то што си се покајала за њега јесте добро, али не и довољно, јер управо овакве велике грехове нас је и стид да исповедимо, и онда се вуку и остајемо неразрешени од таквих грехова.
Bolujem od depresije preko 30 godina i bila sam na raznim lekovima, sada ne pijem nista (par godina), pokusavam sama da se borim.
Најбољи лек против депресије, барем из мог искуства, је прво не препуштати се њој, не дати да она влада нама. Затим окупирај ум кратким молитвама, већ практикујеш Исусову молитву, и тиме окупираш ум Богом и не дозвољаш „тешким“ мислима да те оптерећују, а кроз непрестану молитву, душевно се чистиш и временом оно што је узроковало депресију неће имати никаквог утицаја на тебе. Јавиће се ту и тамо кроз помисли али ти не одговарај на те помисли него се само моли. И наравно као Лек за сваку болест, препоручујем што чешће причешћивање.
Е сад онај најтежи део. Трауме из детињства, сад разумем зашто си поставила оно питање о деци.
Не желим никоме да пролази кроз таква „искуства“, а поготово не у дечјем узрасту, али Бог зна зашто и такве ствари дозвољава да се дешавају.
Ово говорим као брат хришћанин, колико год да је тешко, мораш опростити и оставити то у прошлости и не дозвољавати да то утиче на твоју садашњост. Желим само да ти помогнем да превазиђеш то хришћанским и најлакшим путем. Али лако је да ти ја то причам, јер нисам проживео што и ти. Ти се угледај на Господа Бога нашег Исуса Христа, који на крсту опрашта онима који су Га разапели речима:
Лк.23:34 А Исус говораше: Оче! Опрости им; јер не знаду шта чине.Прости ми грешноме.
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Христос се роди!
Сестро Слободанка, добро је што иштеш, тражиш и куцаш (Мт. 7,7) али то радиш на погрешном мјесту јер ти ми не можемо ни дати ни отворити. Сићушна утјеха коју овдје од нас добијаш је за мало и за кратко.
Прво и основно, ако нијеси крштена – крсти се. Тиме постајеш дио Цркве и можеш учествовати у Њеним Тајнама.
Затим, преиспитај себе и види хоћеш ли, желиш ли, да свој живот промијениш на боље и да поставиш нови почетак. Али не килаво и … “еее, па можда бих и могла” него свим умом својим и из све снаге.
Затим, ако ди одличила да поставиш нови почетак, пронађи контакт локалног (православног) свештенства: српског, руског, грчког, румунског, свеједно – сви имају исту власт – и сви знају локални језик. Тражи и закажи општу исповијест: отараси се свега за шта те савјест кори од дјетињства па до данас (не заборави да кажеш и све што си и нама казала). Не заказуј брзо, дај себи бар недјељу дана да се сабереш, присјетиш и преиспиташ.
Општа исповијест има велику силу – осјетићеш то и сама – и након ње почни, с Божјом помоћу, да живиш пажљиво, тако да не кршиш ниједну Божију заповијест.
А да би знала шта Бог хоће од тебе, ако немаш, купи Свето Писмо Нивога Завјета и свакодневно га и пажљиво изучавај. Научник си, вична си томе.
Уз то, неопходно је да учествијеш у црквеним службама, иначе ћеш убрзо потрошити кредит (благодат) добијен општом исповијешћу. Службе ће ти допуњавати силе твоје душе. Пронађи које све (православне) цркве имају у твом граду па иди кад и гдје се може.
И моли се кад год и колико год можеш. Исусова молитва коју твориш је најјаче оружје у духовној борби. Њом удри и сатири напријатеља твог спасења.
А како ћеш и шта ћеш са својим мужем и са својом дјецом – кад завршиш исповијест питај тог свештеника. Ако можеш да бираш, изабери старијег свештеника за исповијест, он би требао да има више искуства – и њему се и убудуће обраћај и код њега се и убудуће исповиједај.
Срећно!
Број корисника који су захвалили аутору: 2
Draga braco Predraze, Aleksandre, Mileta, draga sestro Ljiljo,
Hvala vam mnogo, od srca, za svaku rec i svako slovo. Oprostite vi meni gresnoj na ovoj slabosti i na ovim mutnim mislima, protiv kojih se borim, ali mi je borba ojacana uz pomoc vasih reci i saveta…
Od srca se nadam da ce kod svih vas biti u srcima puno smirenja, ljubavi, blagosti, i da se uspesno borite sa svojim problemima, i da ce nam Bog svima pomoci, kao sto nam vec pomaze, i da cemo svi imati dovljno snage da ne skrenemo sa tog puta svetlosti i da cemo izdrzati iskusenja…
Hvala vam i bog vas blagoslovio i sve vam dobro dao!
Draga braco i sestre,
„MORAMO DA UCIMO DA SE RADUJEMO.“
Za sestru Slobodanku i sve nas, divne reci oca Serafima.
Vasa Ljilja.
Број корисника који су захвалили аутору: 1
- Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.