НАСЛОВНА » Brak

Brak

Гледање 46 чланака - 46 до 60 (од 68 укупно)
  • Аутор
    Поруке
  • #2376

    Помаже Бог, сестро Љиљо!

    Хвала ти, заиста хвала на брзом одговору.  Од кад сам написао поруку, срце ми дрхти.  Ја ти заиста верујем – веровала или не – да ниси имала лошу намеру. Но, то није увек довољно, као што и сама вероватно схваташ.

    Ја нисам никакав стручни ауторитет да оцењујем било кога.  Реаговао сам на неколико твојих реченица (да се не понављам), јер ми је (ваистину!) зазвонило упозоравајуће звоно у души.  Осетио сам опасност од – конкретно твог – мешања у туђи живот, и од онога у чега може да се претвори овај форум ако тако наставимо, а за чега форум није намењен нити може/сме да послужи.

    Опасно је давати савете, јако опасно, а опет сви ми понекад то чинимо.  Чак и свештено лице у оваквим ситуацијама тешко да би давало неке конкретне савете без исповести и упознавања обе стране (тако ја мислим).

    Ја не знам да ли и даље неки (макар и један) свештеник борави међу нама у овом виртуелном простору као што је то увек било, до пре пар година.  Чини се да не, на жалост, па се пречесто дешава да ми, сви тешко духовно оштећени, једни другима дајемо мишљења и савете, као када „слепац слепца води“.

    Помени мене, слугу Божијег у покушају.

    Свако добро од Господа!  Христос нека увек посредује међу нама, и да искрено помињемо једни друге у молитвама, на спасење свих.

    #2381

    Помаже Бог, волела бих да ми неко одговори на питање, а везано је за бурму, да ли је могуће да се бурме мењају. Супруг и ја смо се венчали пре 17 година и тада смо имали новац за врло скромне бурме које морам признати ми се тада, а и сада  естетски нису допале и само због тога сам је слабо носила и слабо је носим. Сада хвала Богу, имамо могућност да изаберем бурму, а да ми се заиста допада, па би мењали. Хвала унапред на одговору.

    #2382

    <p style=“text-align: center;“>Наравно да молим да ми одговори само свештено лице, само нисам сигурна да ли се овде поставља питање.</p>

    #2383
    Ljilja
    Учесник

      Draga sestro Adriana, mislim da je ovo odgovor svestenika koji trazis. https://svetosavlje.org/novokupljena-burma/?pismo=lat

      Svako dobro u braku. Ljilja

      Број корисника који су захвалили аутору: 2
      #2466
      Slobodanka
      Учесник

        Drage sestre i braco, ukljucujem se u ovu temu jer je moj problem u braku veliki. Mozda ce neko moci da mi napise svoje misljenje, jer nemam vise prijatelje niti ikoga bliskog s kim bih mogla da popricam, da se posavetujem.

        U braku sam skoro 20 godina, imamo dvoje dece (blizanci) i zivimo van domovine vec 18 godina. Radim kao naucnik, a muz nije radio (osim kratkog posla u mojoj firmi, 6 meseci po par sati dnevno) od kada smo dosli u inostranstvo. Prvo je cuvao decu par godina, samoinicijativno, na njegovu zelju smo i napustili domovinu, a nakon sto su deca krenula u vrtice i skole, on nije trazio posao, sedi pred kompjuterom, ne radi nista korisno za decu, niti za kucu, ali je dobar covek, nemamo konflikte, nema svadja, nasilja. Bio je ne tako dobar otac, nije se posvecivao deci, nisu isli na sportove, nismo nikad isli na more ili letovanje, nismo nikada nosili burme, nakon porodjaja nismo vise nikada imali bracne bliskosti, nije zeleo da se druzimo sa ljudima, bio je i ostao negativan prema svemu, ziveli smo u 3 razlicite zemlje i sve 3 je kritikovao i zalio se, nigde mu nije bilo dobro, nije pristao na porodicnu terapiju, ali je vodio decu na kontrole kod lekara kada ja radim, vodi racuna o placanju kiirije, struje itd.

        U toku ovih godina u inostranstvu ja sam promenila nekoliko poslova, izgubila sve prijatelje i kontakt sa rodbinom, dolazili su nam samo njegova porodica i par prijatelja njegovih, ja sam se razbolela, ugojila prekomerno, dobila dijabetes, pritisak, glaukom, srcane i bubrezne probleme, a psihijatrijske imam od pre braka. Uvek sam bila iskrena i kad samo se upoznali, sve sam mu o sebi rekla. I on je zeleo da budemo zajedno, jednom nam se desilo da eto, Bog nam je to poklonio, napravimo blizance, i on je bio srecan, zeleo da budemo porodica. Moji su ga prihvatili, pomagali nam koliko su mogli dok su bili zivi. sav novac od mojih roditelja i mojih zarada smo potrosili na obican zivot, jer je on zeleo veliki stan, veliki frizider, novi ssporet i sve te gluposti… A nije zeleo da decu vodimo na planinu na par dana ili na more…

        Sada su deca velika, preziru nas, ali nas vole. Ne svadjamo se.

        Ja sam prosle godine dobila otlkaz bez razloga u firmi u kojoj sam radila vrlo vredno godinama, jedva sam nasla drugi posao, vec par meseci sam na novom poslu koji se radi od kuce. I vidim sada, kad sam u kuci nonstop, da on bukvalno ne radi nista (korisno). I ja ga volim, zelim d amu pomognem, ali on nece. I poceo je da me bukvalno gusi, kad govori, meni je muka. Ne mogu da izdrzim, molim se i za njega i da mu Bog da snage da se promeni, ali ne mogu da podnesem vise, volela bih da nestane. Vise boh volela d aodjednom nestane, nego da nadje posao i preuzme odgovornost, da bih ja mogla da odem negde na lecenje par meseci.

        Koliki je to greh? Kako se ponasati? Sve smo jedno drugom rekli. On meni da misli da sam bolesna, ali me on sazaljeva i ne ume d ami pomogne. Ja sam njemu rekla da me njegovo prisustvo ubija i da ne mogu vise. ali on nece da ide nigde, zapravo i nema gde. Nije naucio jezik zemlje u kojoj zivimo vec vise od 10 godina.

         

        Nisam ni ja idealna osoba, naprotiv. Ali ja sam njemu iskrneo rekla da necu moci u inostranstvu da preuzmem odgovornost za celu porodicu.

         

        kako cu dalje? Deca su pocela da me izbegavaju, cak su mi rekli da ih nerviram, jer sam stalno nesrecna i ubijena i nikakva, ne vodim o sebi racuna itd i njima to smeta. Cerka je odobila da idem s njom na neke vazne kontrole pre i posle jedne velike operacije (sada se oporavlja i skoro da ne razgovara samnom). Sin mi je rekao da jedva cekaju da zavrse skole i odu, bez ubvrede, mi jako smireno razgovaramo. I zahvalna sam Bogu na tome.

         

        Kako da izdrzim u ovom stanju da radim (a tesko se koncentrisem) jos 4-5 godina, dok deca ne zavrse fakultete i skole? Kako cu? Nemam snage, nemam prijatelje, ima tu jedna mala ruska crkva ali se zbog kovida ne moze bez rezervacije, a ja zaboravljam, gubim tako vazne podatke, ne uzimam redovno ni insulin, zaboravim…

         

        Kako cu dalje? Kako sa muzem? Sta da mu kazem da me on cuje?

        Ili sam ja luda zena koja previse ocekuje?

        Ja od braka nisam dobila ono sto sam kao mala ucila da treba da se dobije. Porodica, uredjen prostor za zivot, druzenje, aktivnosti za decu, mozda neka zimnica, nosenje burmi, slavljenje Slave, Bozica, Uskrsa (po pravilima, ne samo radi hrane i prejedanja, bez gostiju, bez porodice)…

        Koliko sam ja gresna u ovome? Kako da se popravim? hvala vam unapred, izvinite, ali nemam koga da pitam, nemam vise nikoga u ovom spoljasnjem svetu… Hvala vam.

        #2472

        Мир Божији, Христос се роди

        Драга сестро Слободанка, рекао бих ти да је само овај поздрав довољан да схватиш шта је битно у животу.

        Јер је мир дат једино од Бога, а свет и његово окружење не могу нам га пружити.
        Христос се роди је таква утеха животна, да ништа не може да се мери са њом, јер Бог постаде човек, да би човек постао бог по благодати.
        Шта ће нам више од тога, шта можемо да тражимо боље од овога? Ништа, јер не постоји ништа више од тога, но да будемо као наш Ствараоц. И то је све што Бог тражи од наш, али тај пут није нимало лак. Прво због грешне наше природе,а онда због непомјаника који нас ометају на том путу. Са рођењем Христа и самим тим нашим духовним рођењем кроз свету тајну Крштења, утицај непомјаника нас је минимилизиран, само кроз сугестију. Ако не пазимо на себе ревносно кроз молитву, пост, редовним исповедањем, и не смиравамо себе до нивоа, да себе видимо као најгрешнијег на целом свету и да не очајавамо због тога, већ да се поуздамо у Божију милост, онда је и сама та сугестија довољна да нас врне у пакао.
        Е сад што се тиче тебе и твоје ситуације, да би променила околину мораш прво да промениш себе. Један велики духовник и наш савременик блаженопочивши отац Тадеј је рекао „какве су нам мисли, такав је нам живот“. Предлажем ти да своју промену почнеш одатле, да све рђаве мисли које имаш према супругу одбациш и замениш их богоугодним, у почетку то неће бити лако, али зато нам и служи молитва, да вапимо док нас Бог не услиша.
        Јер Господ каже:Мф.7:7 Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се.
        Мф.7:8 Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се.
        Мф.7:11 Кад дакле ви, зли будући, умете даре добре давати деци својој, колико ће више Отац ваш небески дати добра онима који Га моле?
        Мф.7:12 Све дакле што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима: јер је то закон и пророци.
        Што се деце тиче, немој ништа да на силу покушаваш, но се моли Богу за њих да их Бог упути на Њему угодан пут.
        Е сад најбитнији део мораш себи да помогнеш, Бог ће ти помоћи онолико колико на себи радиш. Мој ти је савет с обзиром да си у иностранству, да колико можеш редовно идеш на литургији, да се исповедаш макар једном у два месеца, да се редовно причешћујеш, кући да постиш све постове, не мора строго по типику, али бар да све постове постиш, рачунајући среду и петак, осим недеља које нису посне.
        Да направиш за себе кратко молитвено правило које ћеш временом да повећаваш, за почетак кратко Серафимово молитвено правило, имаш га овде на сајту па онда временом јутарње и вечерње молитве, али гледај да то буде свакодневно, чак ако пропустиш некад није толико страшно. И целу себе посветиш Богу.
        Опрости што ти ја грешни и недостојни дајем овакве савете које би само духовници требало да дају, ако успеш да нађеш себи таквог,онда се њему исповеди и буди му послушна у свему као Богу, да би Бог видећи твоју ревност и љубав узвратио стоструко.
        Прости ми грешноме

        Број корисника који су захвалили аутору: 1
        #2473
        Slobodanka
        Учесник

          Hvala od srca!

          #2474

          Помаже ти Бог, сестро Слободанка!

          Јављам се највише да бих ти дао људску подршку „на даљину“, а делимично и молитвену (колико моја молитва вреди пред Господом).  Како ја видим ствар, најмање би ти сада вредело цитирање Светог Писма и уобичајене поуке Отаца које сви знамо да наведемо када су други у питању (нека опрости брат Предраг!), препуни смо њих, а празни њиховог испуњења у животу.

          Предуго то траје, ти то све гледаш и ћутиш, вероватно и из својих личних страхова и нереалног сагледавања ствари.  Оно што долази на крају (ако није већ пре дошло) треба да буде окренуто Богу.  Ја бих окренуо „ћурак наопако“, макар се сви око мене изненадили.  Ко не чује твој вапај, тај ти и није близак, колико год да је твоја крв (имамо то скоро сви у својој породици).  Спасавај душу на што бољи начин, макар ти се то учинило себично.  Јер, ако успеш да нађеш стварни мир у томе што јеси и где јеси (а при томе не осуђујући блиске/неблиске), десиће се промене и око тебе.  То ја верујем.

          Опрости на овој смелости, нека ова година која управо почиње буде и за тебе Велика Година Божије Милости.

          Број корисника који су захвалили аутору: 1
          #2475
          Slobodanka
          Учесник

            Hvala ti do neba, i mnogo vise od toga… Nije meni nista tesko, ali pocela sam fizicki mnogo da se razboljevam, letos sam imala otvorene rane po nogama (od vena itd), pa ne vidim dobro, imam glaukom, polako gubim vid, a imam 55 godina i moram da radim jos barem 5 godina, da odskolujem decu. A nisam uspela da muza i decu naucim  da pomognu po kuci, i znam ja da sam ja za to kriva, ali nemam snage…

            Hvala ti mnogo, mnogo mi znace tvoje reci! Sve najbolje ti zelim od srca!

            #2476

            Сестро Слободанка,

            две књиге које се тичу вида (могућности враћања савршеног вида и лечења неких болести очију без лекова и операција) – прва је на енглеском (трећина књиге је мотивационог карактера, у сврху припреме за редовне вежбе), али је – по мом мишљењу – веома исцрпна и корисна:

            https://drive.google.com/file/d/1nEHa4DdPBylFfaPlsbFXQhjYAJaXnU4B/view?usp=sharing

            а друга је на српском, краћа, али има добрих савета, помиње везу дијабетеса и глаукома:

            https://drive.google.com/file/d/1mDHDpDWwQOzK_2T5e6-iManKAHNoSfcA/view?usp=sharing

            Признајем, ја нисам до краја испратио савете, али кад год сам вежбао, приметио сам побољшања.  Управо пре мање од месец дана срео сам жену од својих 65 година која рече да је вратила вид таквим вежбама.

            Што се тиче поделе посла у породици, ја мислим да бих пустио (и стоички издржао) да кућа буде у нереду бар месец дана, у сврху да остали виде шта се све треба урадити. Тиме помажеш слепима да прогледају.

            Преузми их, а ја признајем да су нађене на Интернету те да вероватно нарушавам ауторска права, па ћу их обрисати за пар дана.

            Милорад

            Број корисника који су захвалили аутору: 1
            #2482
            Slobodanka
            Учесник

              Dragi brate Milorade,

              hvala mnogo, skinula sam knjige!

              Hvala i Bog te blagoslovio!

              #2485
              Bodin Kravljanac
              Учесник

                Драга сестро Слободанка,

                гледао сам баш скоро на Јутјубу аудио запис са предавања једног оца јеромонаха из Аустралије (Грка пореклом) о браку, припреми за брак, неким брачним нормама и уопште свим питањима везаним за брак која имају и млади и стари. (Нисам запамтио како се снимак зове, а не могу да га нађем у ,,историји рада“.) Између осталог, отац се дотакао и теме ко је спреман за брак, ко за монаштво, а ко није ни за једно, ни за друго. Ко се није отарасио сувишног пртљага лоших навика, уноси их у брак и онда тешко његовом брачном другу! Мислим да се то десило и сестри Невени и теби, с тим да њен муж злоупотребљава свој статус глава породице, а твој, потпуно супротно – одбацује га. Рекао бих да га је захватила лењост. Тим пре је лоше што то траје годинама. Чамотиња је једна огромна рупа пуна живог песка у коју се, за разлику од већине других грехова, непрестано тоне. Што човек дубље потоне – теже му је после да изађе. Но, Богу хвала – није немогуће. Рецепт за лечење овога је прост: приморавање себе на молитву, рад, итд., уствари, на све. Али полако. Од лењог човека постати одједном вредним је теже него особи од 200кг да престигне олимпијског спринтера. Мора у себи поново да разгори жељу за делањем. Овде можеш да му помогнеш тако што ћеш га прво молити да ти повремено помаже у неким кућним пословима или шта год да ти треба, али пази и да не претераш са количином рада. Он је духовно оболео, ваља га благо лечити, не одмах на операциони сто. Запињаће повремено, неће ићи глатко, док се не навикне на константан рад. Теби ће овде требати стрпљење. Уствари, за све треба стрпљење, без тога ништа. Видећеш и сама већ шта и како временом.

                Како вас деца презиру, а воле? Не разумем. Желиш ли да кажеш да вас не слушају ништа, т.ј. не поштују? То је сасвим логично, јер сте их научили да не морају. То се не учи силом, него љубављу, одн. провођењем времена заједно. Мајка ради по цео дан, отац игнорише – какав бисте однос хтели да имају према вама? Факултети и школовање не воде у Царство Небеско – то није приоритет, ту се ваша улога родитеља не завршава. Једино, уствари, што бих рекао да родитељи морају да ураде да би били добри родитељи, је да науче децу Божијем моралу и да их науче (т.ј. да им створе навику) да поштују и воле друге људе. Ако сте то урадили, онда се не секирај много за њих. Имају главно шта им треба.

                Не знам где живите, али ђаво је зграбио омладину широм ,,цивилизованог“ Запада, коме смо се и ми прилепили током ХХ века. Породица се разара, створена је нова социјална класа ,,младог човека“ кога друштво учи да треба да буде индивидуа (преведено на србски: саможив) и да не поштује никога и ништа – јер ОН зна шта му треба, ОН је себи Бог. Овде у Србији сам радио са пуно момака од 20-25 година и огроман број не говори ,,отац“, ,,мајка“, па ни ,,ћале“, ,,кева“, него их зове директно по имену и разговара са њима као да су им другари из разреда. Толико их и поштује, т.ј. не поштује их уопште. Туђе године и искуство ,,не зарезују“ нимало. Како да им буде вредно нешто што сами нису искусили, а нико их није научио да томе треба стремити? Тако да се немојте претерано саблажњавати ако се деси да вам ,,саспу у лице“ шта мисле, без икаквог обзира према вама и вашим осећањима. Што не значи да такав однос треба да трпите. Не заборавите шта се десило са вашим пријатељима: изгубили сте контакт. Родитељи, ипак, морају да буду на вишем степену односа. Мудрости овде много треба.

                Но, доста философије.

                Најгора ствар овде је ваш брачни однос. Један супружник је потпуно незаинтересован, други би да овог првог уопште и нема. Искреност је једна од најбитнијих ствари, али не мора се баш све рећи, а, ако и мора – може то и мало нежније. Нећу да звучим патетично, или да задирем у вашу интиму, али – загрлите ли се понекад? Седнеш ли мужу у крило и питаш ли га какав му је био дан? Нек’ је дрндао игрице или читао вести 8 сати – ал’ заинтересуј се мало за њега и шта је радио. Мислиш ли да он не схвата да није адекватан муж? И њему је вероватно тешко, само не бежи у муку и растројеност као ти, него у самозаборав. Време је да обоје схватите да, поред Бога, заиста имате само још једно друго. Разговарајте и о нечему другом, не о рачунима и величини фрижидера. Уствари, заборавите на све то – макар по 5 минута дневно. Пет ће, временом, прерасти у 10, 10 у 20, 20 у сат, сат – у цео живот. Јер наш основни циљ је вечност, а остало је све споредно. Е, а ако немате снаге за ово, посебно он, јер лењост хоће да створи и мрзовољу, мрзовоља ,,надрндано“ понашање, а ви се само ћутке загрлите. Ако не можете ни то – онда само седите једно поред другог. Мислим: ви знате боље од нас и од 100 духовника какав је ваш однос и како да га продубите. Битно је само да изнова почнете да се навикавате једно на друго, пошто сте се одвикли. Каменац и масне наслаге око срца се топе искључиво љубављу и не заваравајте се да ће вам било какве ,,терапије“ поправити и оснажити брак. Или је остала потиснута жеља у вама, или није – и ту нема шта ко да вас учи – нарочито не лекари поникли у дубоко шизофреним друштвима – Бог ће вас Сам инспирисати на дејство. Јер Бог је Љубав.

                ,,Засвирај, и за појас задени“, каже наш народ. Не волим да делим савете старијима од себе, нарочито овог типа – ал’ се надам да има овде и нечега што би вам могло користити. Нисам духовник, нити много искусан човек. Ако је шта добро речено – од Бога је.

                Само храбро, са надом у Бога.

                Број корисника који су захвалили аутору: 1
                #2486
                Slobodanka
                Учесник

                  Dragi Bodine, puno hvala, svaka rec mi puno znaci! Sa nadom u Boga!

                  #2487

                  Мир Божији Христос се роди

                  Осрвнуо бих се прво на „опаску“ брата Милорада у вези цитирања Светог Писма и Светих Отаца. Не зато што сам се осетио прозваним, и треба кад је нешто погрешно написано указати на грешку. Али да објасним због чега за сваки проблем, који је овде наведен, укажем на неки цитат из Светог Писма или на Свете Оце.
                  Брат Милорад је у праву кад каже да кад су други у питању, одмах знамо из рукава да извучемо неки цитат, али кад су наши животи у питању, онда налазимо оправдања зашто не чинимо онако како нам је Господ заповедио. Први ја.
                  Али то је наш грех што не живимо по Еванђељу, зато нам се и дешавају разне болести, проблеми животни, јер се водимо својом памећу.
                  Али управо због тога кад нам се брат или сестра налазе у неком проблему, треба им указати на Књигу Животу, Благу Вест или Еванђеље, јер ако брат или сестра знају тамо што пише треба их свакако подсетити, да свако решење проблема може се наћи у Еванђељу или Посланицама Апостолским. Те књиге су нам зато и предате да живимо њима, јер ће нам и бити суђено на основу онога колико смо делали по тим књигама.
                  Ако брата или сестру Реч Божија не може да утеши или помогне, како ћемо им онда ми јадни и грешни помоћи.

                  Драга сестро Слободанка, хтео сам само да додам на претходно моје писаније, а видевши притом са каквим телесним проблема се суочаваш, да само верујеш, јер све је могуће ономе који верује. То је Господ рекао свима нама, да када би имали вере као зрно горушичино, и горе би померали својом вером. Тако да колико ти сада твоја ситуација делује безизлазно, ти делај, моли се и веруј,јер је вера најбитнија и све то засоли љубављу, прво према Богу свим својим животним силама, и онда према својим ближњима и видећеш промене каквим ни сама ниси могла да се надаш.

                  Нек Господ Бог наш буде с тобом и с твојом породицом од сада и до века, и на вечном суду непомјаници да немају никаквог удела са вама.
                  Прости ми грешноме

                  Број корисника који су захвалили аутору: 1
                  #2488
                  Slobodanka
                  Учесник

                    Dragi brate Pregraze, prvo ti hvala na citatima, jer ja zaista jos uvek ne citam dovoljno i neznam gde se sta nalazi u Svetim Knjigama. Ja sam po zanimanju naucnik i celog zivota me je vukla ta potreba da sve definisem, da sve analiziram, da moram da ZNAM, a borila sam se da pocme da Verujem, najvise mi je pomagao Dostojevski… Ali s godinama je doslo, jednostavno se desilo i shvatila sam i osetila u srcu Ljubav prema Bogu. Ne trebaju mi nikakva objasnjenja, ja sada verujem. Ali slabo poznajem Svete Knjige i pravila Crkve i tu sam potpuni novajlija, ali naucicu…

                    Meni svaka vasa rec pouno znaci, jer znam da dolazi od ljudi koji govore iz svog srca, ispunjenog ljubavlju prema Bogu. I ja to osecam, i trudim se da citam vase reci mnogo puta, citam i tekstove sa Foruma i sajta, nasla sam i Molitve, i polako se ucim pravilima.

                    Hvala vam svima mnogo.

                     

                    Razumem da je meni moj muz dat kao drug, prijatelj, da ga cuvam i volim, cak i ako on mene ne cuva i ne voli. Ne moram da razumem, da objasnim sve, kao u nauci, dovoljno je da to znam. Valjda je to tako. Samo treba da prihvatam sve ono sto mi zivot donese, bez velikog opiranja i pobune, sve sto mi je od Boga dato (ne mislim na one lose stvari koje ne dolaze od Boga)… Jer mi je dato s razlogom.

                    Tako ja to osecam. Nadam se da nisam na pogresnom putu…

                     

                    Hvala vam dragi prijatelji i braco!

                  Гледање 46 чланака - 46 до 60 (од 68 укупно)
                  • Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.