- This topic has 67 odgovora, 12 glasova, and was last updated Postavljeno pre 2 years, 2 meseca by
.
-
Poruke
-
Pozdrav svima i ore svega hvala na svacijem misljenju.ne znma iz kog razloga mi nije stizalo obavestenje pokusacu da odgovorim svima mada nisam maher za tehnokogiju oa cu sve ovde iskucati a ne u zasebnim odgovorima. Prvo,smatram da razvod NIJE OPCIJA i da nikada nece biti. smatram da to ne radi on vec mozda demon kroz njega zeli mene jos jace d apovredi kako se sve vise priblizavam bogu( uvek je gore kada je post naprimer.) Ukoliko gresim neka me neko ispravi. Za mene razvod nije opcija jer koliko ja znam razvod u bogu ne postoji. Tako d aonda ne postoji ni za mene.ne bi ga ostavila cak ni da me prevari.i dalje bih kleknula i molila boga da radi sta on misli da treba. Opet ako gresim neka me neko ispravi. Da, samouka jesam ja nemam duhovnika i smatram to velikom privilegijom ukoliko neko ima.ucila sam se sama iz knjiga poput lestvice,unutrasnje borbe, dobrotoljublja i sl .iz tiga proizilaze moji stavovi.mislim da bog moze sve ,tako moze i u samo jednommomentu da ga promeni kada in to bude smatrao da treba.na meni je da istrpim e sad. U tom trpljenju u meni je javlja negodovanje zasto to moram i sl.(i mene demon napada i zamucuje misli) ima situacija kada me nesto izvredj ai ja precutim i sklonim se on dodje pa se izvini, a ima situacija kada ne mogu da precutim ne znam kako da objasnim ali bukvalno onda moja jedna rec samonapravi opsti haos. Ponekad se posvadja i sam sa sobom. Jako mi je tesko uvek da pretrpim ako me shvatate a ako kaze biblija da bog daje tu snagu zasto je ne ostim uvek? Zasto onda patim posle toga jako,da li zbog ega( u smisli kao da sam mozda nekako skriveno gorda jer smatram da to ne zasluzujem i sl) da ,mogla bih da pretrpim rafi boga sve zivo.evo ako hoce neko da me osudi sada ovog momenta ali ja cu reci.MENI JE GOSPOD IZNAS SVEGA , CAK I ISPRED PORODICE , ne mogu ukratko objasniti sta je on meni pruzio i u kom momentu me podigao meni ni jedna dila ne moze doci i naterati me ni po cenu cega d aucinim nesto nasuprot boga. Da lakse shvatite , ja sam bila pankerka ,pusila marihuanu , izlazila milion pirsinga imala ,nakon sto sam usla u veru i osetila pored sebe takvu silu ja sam se totalno izmenika ne samo psihicki vec i fizicki od izgleda do oblacenja . Mene je strah samo da ne izgubim Boga razumete? Ima momenata kada ga osecam izuzetno jako kada sam sposo na sve d aistrpim, a ima momenata kada ropcem. To zelim da izbegnem.
Onnije los otac to moram da napomeneem. Onje stara skola,grub i krut , on svoju decu voli na cudan nacin ali ih voli. Takodje nije takav tip da se sa njima igra ili ih grli ,i da smetaju mu kada je umoran ima pravila koja se postuju kada je kuci , i sl. To nije problem kod mene nikakav. Nije mi problem da sebe i decu stavim na mesto.ocu da kazem, da sam brak shvatila o ako kako bog kaze a to je da je zena muzevljeva pomocnica a ne njegova gospodarica. Zasigurno,neke njegove odluke nisu potpuno ispravne , i kada ja to uvidimmeni to izasno tesko pada pogotovo kada decu dira. ( Oni su mali zele da se igraju ,onoce tisinu i tada nastaje haos, on vice da se stisaju ja ih branimi molim za malo razumevanja on ilurla na mene sto ih branim i tako to krece skoro uvek) ocekuje mnogo od nas ako me razumete. Ili mozda gresim ne znam. Deca ne oskudevaju ni u cemu ni u igrackama niti bilo sta slicno ali da im fali njegove ljubavi to se vidi. Na orimer kada ulazi u kucu oni odmah beze. Eto to na primer. Meni je zao razumete me. Cerkica dodje da ga zagrli in je otera. Da decu odgajam u pravislavnom duhu i znaju sve sto ste rekli.ja ih ucim da to nije on, nego se djavo igra sa njim i da ako se dovoljno dugo molimo i verujemo u boziju promisao on ce sigurno biti sve bolji i bolji.
Ne,nemam duhivnog ocai zbog toga jako patim. Svesteniku crkvi je prezauzet ne znam ni kako bi mu prisla nisu to ni svestenici o kakvimmi citamk knjige ili gledamo na youtube .ljudi zavrse liturgiju,sve nas ispovede grupno ,priceste se i odu.guzva je ne mozete trcatiza njim ili sl
Draga sestro u Hristu, mene prosto sramota da bilo šta napišem posle tvojih pisanija, jer ja treba da tražim savet od tebe da me naučiš hristopodobnom životu. Kažeš samouka si i čitala si neka od velikih dela bogate duhovne riznice koje poseduje naša Crkva, ali ti ne samo da si čitala, nego to i primenjuješ u životu. Sve ovo što te snalazi je zbog tvog „prošlog života“, da se kroz ovo tvoje trpljenje očisti tvoja duša. Samo istraj u tome, kad uvidiš da nemaš snage, molitvu u usta i vapi Gospodu ili Majci Božijoj, kad ti je teško isto, moli se neprestano kao što apostol Pavle zapoveda. Sama vidiš kako je Bog promenio tebe, tako će i tvog supruga, sve u svoje vreme. Istraj draga sestro do kraja, čitala si šta su sve mučenici pretrpeli Hrista radi, a šta su naša „stradanja“ spram njihovih.
Najbolji lek za roptanje je samoosuđivanje, kad misliš da treba da odgovoriš na suprugovo ponašanje, samo reci u sebi ja sam ovo zaslužila svojim pređašnjim životom i Gospod me sada kažnjava preko supruga, dajući mi odgovarajuću kaznu za moje grehe.
Jako mi je tesko uvek da pretrpim ako me shvatate a ako kaze biblija da bog daje tu snagu zasto je ne ostim uvek? Zasto onda patim posle toga jako,da li zbog ega( u smisli kao da sam mozda nekako skriveno gorda jer smatram da to ne zasluzujem i sl)
Ali Bog ti i daje tu snagu kojom se boriš, i upravo iz tog razloga u određenim trenucima je oduzima od nas, da se ne bi pogodili i da bi shvatili da smo nemoćni i da bez Njega ne možemo ništa.
Prosti mi sestro i moli se za mene grešnoga
<p style=“text-align: left;“>^^Lepo nazoves svestenika, i pitas ga da ostanes posle Liturgije sa njim da razgovaraa ili zbog ispovesti, kada ima vremena ili da ga odvoji za tebe nedeljom, jer ti ne mozes drugim danima.</p>
- Razumem te da si u bezizlaznoj situaciji, ali prekini da posmatras muza tako. Nije sve ni do demona, vec ima nesto i do nas. I drugi ljudi imaju iskusenja pa kazu ne, to nije u redu. Nama je data SLOBODNA VOLJA. Ne mozes za sve da krivis demone, ipak tvoj muz nije takav kako ti mislis. Sto se tice prevare, pa bolje da te sto puta prevari, nego da te jednom udari ili osamari, a napisala si u uvodnom postu da se to desava. Mislim da bas gresis! Kao prvo, Bog zeli da se covek i zena sjedine u ljubavi, a ne da jedno tlači drugo. Da muz vodi racuna o zeni, da joj bude i otac i brat i muz. Neko s kim ce se osecati sigurno, ko ce je zastiti i voleti. Mislim da ne trebas bez blagoslova da tumacis knjige, jer sve pogresno tumacis.
“ <span style=“background-color: #fbfbfb; color: #444444; font-family: ‘Palatino Linotype’, serif; font-size: 18px;“>Najbolji lek za roptanje je samoosuđivanje, kad misliš da treba da odgovoriš na suprugovo ponašanje, samo reci u sebi ja sam ovo zaslužila svojim pređašnjim životom i Gospod me sada kažnjava preko supruga, dajući mi odgovarajuću kaznu za moje grehe.</span>
Odakle Vam ideja samo ovo da napisete? Pa Vi ne znate nista o pravoslavlju!
Vi znate za sta Gospod kaznjava? Znate Bozije sudove?
To joj ne bi savetovao nijedan svestenik ni monah a nasli ste Vi takav savet da dajete! Treba da Vas bude stid!
Ja sad vec duboko sumnjam d avi mene poznajete licno… Da upravo se to desilo…drzim se ali se gusim. Cak i kad je sve u redu meni je tesko da zaboravim oprostim ne znam ni sama. . . Ako je tako da mi je bog dao snagu nije li nezahvalno da se gusim. Definitivno sam shvatila da nije do mene , da je do njega i duboko cu verovati u vas ereci da ce se nakalemiti dobri plodovi. Neka mi samo bog podari jos malo snage da sve prettpim do kraja. Onako kako treba. Svaki vas savet s apocetka foruma sam detaljno protumacila.dosta toga i iskoristila u praksi ,i jeste dosta pomogli. Nisam sigurna da li cu izdrzati kontinuet toga i koliko dugo. Verujte mi samo jos ovo.ja osecma Boga i Isusa konstantno oko mene ne sumnjam ni usta , samo sam umorna ,umorna od svega. Potreban mi je odmor a po mom pogoedu nema ga ni na vidiku. Moli. Vas sve a ponajvise vas sestro Ljiljo pominjite nas u molitvi , setite me se ponekad. Hvala vam na vremenu izdvojenom za mene gresnu
Draga Andjelija,
zao mi je sto imas toliko tuge i patnji, i divim ti se na snazi i na ljubavi koju uspevas da odrzis zivom. Ali moram kao majka dasamo pitam ovo:
Ti kazes “ MENI JE GOSPOD IZNAS SVEGA , CAK I ISPRED PORODICE“.
i izvinjavam se sto sam u veri nedovoljno obrazovana, znam i citala sam Knjigu o Jovu, i citala sam Jungova i mnoga druga tumacenja te price, i mnogo sam vremena provela razmisljajuci o tome, i osecam i ljubav i divljenje prema Jovu, ali…
Kao obicna majka, verovatno jako losa majka, ja ne mogu da razumem, u srcu ne mogu da prihvatim, da ti bilo koga, ili da nesrecni Jov bilo koga, stavlja ispred svoje dece.
Koliko sam neuka i jadna, to ce vreme pokazati, i moje muke i kazne koje me cekaju, i kajanja, nadam se, kad konacno shvatim gde to gresim u osecanjima, ali meni su moja deca najvaznija, ja ne umem drugacije i to je ono sto osecam.
Nisam mlada, imam 55 godina, svasta mi se izdesavalo, ali jedino sto uvek i nepogresivo osecam, u najduboljoj unutrasnjosti svoh bica, je ljubav prema deci. I ne samo oovoj mojoj deci, nego deci uopste. Ali prema svojoj deci osecam to nesto sto ne umem da objasnim.
I pitam se, zasto bi to bilo Bogu ne-drago? Zasto bi Bog tebe, ili Jova ili bilo koga od nas, iskusavao muceci nasu decu? Ima to i u Karamazovima, citala sam stotinu puta i nikad do kraja ne mogu da dokucim preduboke misli Dostojevskog, kroz usta Ivana Karamazova, kad kaze da ne moze da oprosti za patnju dece i za jednu jedinu suzicu „onog deteta“… (ne branim ja Ivana, daleko od toga) …
Tvoja deca, a posebno tvoje prvo dete, PATE pored takvog oca i ti ih ne mozes zastititi pricama o tome da nije to iz tate, nego zla sila govori ilu bilo akkvim pricama. Deci ne trebaju reci nego ljubav i sigurnost, a tvoj sadasnji muz im to ne daje.
Mozda si ti na visem nivou svesti, kao nesrecni Jov, i mozda, za razliku od mene, osecas nesto sto ja, neuka i losa, ne osecam i ne vidim. Ali eto, iz moje male perspektive, usudjujem se da kazem da mi je zao svake suze i svake tuge tvoje decice, jer oni sve to vide i upijaju i s tim odrastaju i tesko da ce moci da bbudu potpuno srecni…Volela bih da mi neko od vas iskusnijih u veri i obrazovanijih u pravoslavlju, ako tako moze da se kaze, objasni ili pokusa da objasni, ili odgovori, da li je to Bogu ugodno, da njega volimo vise i trpimo, kao Jov, da svoju ljudsku i materinsku prirodu prigusimo, i da nam deca budu manje vazna na tom nasem putu borbe i iskusenja?
Znam da upravo o tome pricaju i Ivan i Aljosa u Karamazovima, ali volela bih da mi neko od vas napise sta misli o tome.
Jer ja se srcem, utrobom, dusom, svime sto imam, stavljam na stranu dece, ja ne umem drugacije… Je li to greh?
Je li kod Andjelije, koja trpi i istrajava u trpljenju, upravo to sto trpi, i veruje da decu stiti Bog, i od svakodnevnih ruznih reci i nesigurnosti koju dozivljavaju od oca, je li to Bogu milo?
Iz srca pitam, i od srca Andjeliji zelim da joj bude lakse i bolje i da joj deca nijednog dana ne budu nimalo tuzna niti uskracena za ljubav, i da nadje neko resenje i da sebe nekako spasi, da se odmori i da se raduje…
Izvinite ako sam nekog iznervirala, ali morala sam da ovo pitam, kao majka…Draga sestro Nevena, 2 su puta ka spasenju: monastvo i bracna zajednica. Vidi se da si bistra, istrajna i spremna na zrtvu i uz Bozju pomoc naci ces nacin da vasa mala zajednica bude ispunjena ljubavlju, razumevanjem i radoscu. Boga osecas oko sebe jer ti je potreban i jeste oko tebe. Znam da si osetila Bozju milost i shvatila da njemu nista nije nemoguce, ali hipoteza odricanja od porodice radi Boga je pogresna (rec pogresna zna ci ono sto ide posle greha, po grehu). Bog je muza i tebe spojio u blagoslovenu zajednicu u kojoj cete ziveci zajedno uociti koji su vasi gresi, ispraviti ih i uzrastati u vrlini, deca ce se vrlinama uciti od vas… to je taj put. Molim te da se smiris i razmisljas samo o tome kako da sto bolje proslavite Slavu, razmisljaj o sv Nikoli, a ne o svojim mukama, jer je on zastitnik vaseg doma. Nije ti sad vreme da budes na forumu nego da spremas Slavu, da ne usfali nesto pa ne daj Boze bude lose raspolozenje pred Slavu. Srecnu Slavu vam zelim. Ja cu ti pisati od nedelje, na mene mozes da racunas. Tvoja Ljilja.
Draga bratije,
predlažem da se više ne prepucavamo, nego da zaistinski prionemo na molitvu, kao što je Srb uvek u nevolji pribegavao (pa i ako nije u miru i blagostanju).
Osim svih dešavanja oko nas, koja (možda) nagoveštavaju i skori kraj svega što je na ovom svetu, imamo razlog plus za molitvu – pomenimo od danas, svakoga dana, brata Slavka i sestru Anđeliju (jer to joj je kršteno ime), da im Bog da obostrano razumevanje i ljubav, te da ono ružno bude očišćeno pokajanjem i razumevanjem, tj. ljubavlju.
Da barem mi koji smo učestvovali u ovim razgovorima učinimo molitvu 40 dana, a to znači praktično do velikog praznika, svetog Save Srbskog, čijim molitvama neka nas Gospod ukrepi i daruje srce čisto.
Za sebe znam šta sam rekao pa da to i činim, a svakome po volji i ljubavi.
Milorad
Draga sestro Slobodanka, s obzirom da nisi ni od koga dobila odgovor, pokušaću ja neuki i grešni da objasnim kako ja to vidim, a neka me slobodno neko ispravi ako moje viđenje nije bogougodno. Kao napomenu ću reći da nisam roditelj, ali jesam dete kome roditeljska ljubav nikad nije manjkala.
Kao obicna majka, verovatno jako losa majka, ja ne mogu da razumem, u srcu ne mogu da prihvatim, da ti bilo koga, ili da nesrecni Jov bilo koga, stavlja ispred svoje dece.
Nemoj draga sestro da sebe ovako posmatraš, jer šta ćemo mi deca bez vas majki, iako nas je Bog stvorio, vi kao majke ste nešto najbliže našem Stvoritelju, vaša briga i ljubav o nama, je najbliže Božijoj ljubavi i brigi.
Ovde se ne radi o stavljanju „nekoga“ ispred dece, već o prepuštanje dece volji Božijoj, tj onome što je najbolje za njih, jer bilo ko od nas je nesavršen i ono što roditelji žele za svoju decu iz svoje najbolje namere, ne znači da je to i najbolje za decu, za razliku od Boga kao njihovog Stvoritelju, Koji zna šta je najbolje za njih.
meni su moja deca najvaznija, ja ne umem drugacije i to je ono sto osecam
Iskreno i iz srca rečeno. I ne treba biti drugačije, s jednom dopunom ljubav prema deci je savršenija što je savršenija ljubav prema Bogu, i obrnuto ako ljubavi prema Bogu nema, ljubav prema deci ne postoji, koliko god roditelji mislili da vole svoju decu, jer Bog je ljubav, a ako nema Boga nema ni ljubavi.
I pitam se, zasto bi to bilo Bogu ne-drago? Zasto bi Bog tebe, ili Jova ili bilo koga od nas, iskusavao muceci nasu decu
Bog ne kuša, jer nas On poznaje savršeno i Njemu ne treba kušanje da bi video kako ćemo se pokazati. Kuša đavo, a Bog dopušta to da bi kroz muke ili očistili duše naše od životnih grehova ili da bi zadobili venac pravde zbog svoje istrajne ljubavi prema Bogu i savršene vere u volju Božiju da će se na kraju sve dobro završiti.
Ali eto, iz moje male perspektive, usudjujem se da kazem da mi je zao svake suze i svake tuge tvoje decice, jer oni sve to vide i upijaju i s tim odrastaju i tesko da ce moci da bbudu potpuno srecni…
Koliko je tebi žao, možeš li onda da zamisliš, koliko je Bogu žao za svaku dečiju suzu, uzdah, nevolju, ali Bog sve to uređuje na njihovo dobro nasuprot đavolu koji želi da upropasti ljude, još dok su u dečjem uzrastu, zato je Božija briga tim veća o njima, dok ne počnu sami da rasuđuju.
da li je to Bogu ugodno, da njega volimo vise i trpimo, kao Jov, da svoju ljudsku i materinsku prirodu prigusimo, i da nam deca budu manje vazna na tom nasem putu borbe i iskusenja?
Ovde ću ti kao odgovor navesti citat iz Knjige Postanja:Bыt.22:2 I reče mu Bog: Uzmi sada sina svog, jedinca svog milog, Isaka, pa idi u zemlju Moriju, i spali ga na žrtvu tamo na brdu gde ću ti kazati.
Bыt.22:3 I sutradan rano ustavši Avram osamari magarca svog, i uze sa sobom dva momka i Isaka sina svog; i nacepavši drva za žrtvu podiže se i pođe na mesto koje mu kaza Bog.
Bыt.22:4 Treći dan podigavši oči svoje Avram ugleda mesto iz daleka.
Bыt.22:5 I reče Avram momcima svojim: Ostanite vi ovde s magarcem, a ja i dete idemo onamo, pa kad se pomolimo Bogu, vratićemo se k vama.
Bыt.22:6 I uzevši Avram drva za žrtvu naprti Isaku sinu svom, a sam uze u svoje ruke ognja i nož; pa otidoše obojica zajedno.
Bыt.22:7 Tada reče Isak Avramu ocu svom: Oče! A on reče: Šta je, sine! I reče Isak: Eto ognja i drva, a gde je jagnje za žrtvu?
Bыt.22:8 A Avram odgovori: Bog će se, sinko, postarati za jagnje sebi na žrtvu. I iđahu obojica zajedno.
Bыt.22:9 A kad dođoše na mesto koje mu Bog kaza, Avram načini onde žrtvenik, i metnu drva na nj, i svezavši Isaka sina svog metnu ga na žrtvenik vrh drva;
Bыt.22:10 I izmahnu Avram rukom svojom i uze nož da zakolje sina svog.
Bыt.22:11 Ali anđeo Gospodnji viknu ga s neba, i reče: Avrame! Avrame! A on reče: Evo me.
Bыt.22:12 A anđeo reče: Ne diži ruku svoju na dete, i ne čini mu ništa; jer sada poznah da se bojiš Boga, kad nisi požalio sina svog, jedinca svog, mene radi.
Bыt.22:13 I Avram podigavši oči svoje pogleda; i gle, ovan iza njega zapleo se u česti rogovima; i otišavši Avram uze ovna i spali ga na žrtvu mesto sina svog.
Bыt.22:14 I nazva Avram ono mesto Gospod će se postarati. Zato se i danas kaže: Na brdu, gde će se Gospod postarati.
Bыt.22:15 I anđeo Gospodnji opet viknu s neba Avrama.
Bыt.22:16 I reče: Sobom se zakleh, veli Gospod: kad si tako učinio, i nisi požalio sina svog, jedinca svog,
Bыt.22:17 Zaista ću te blagosloviti i seme tvoje veoma umnožiti, da ga bude kao zvezda na nebu i kao peska na bregu morskom; i naslediće seme tvoje vrata neprijatelja svojih;
Bыt.22:18 I blagosloviće se u semenu tvom svi narodi na zemlji, kad si poslušao glas moj.Bog ne dopusti Avraamu da žrtvuje sina svog prvenca Njega radi, ali Bog žrtvova Sina Svog Jedinorodnog nas radi, tolika je ljubav Božija prema nama jer Sina Svoga ne poštede, radi iskupljenja naših grehova.
Prosti mi sestro grešnome i moli se za mene
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Draga sestro Slobodanka, s obzirom da nisi ni od koga dobila odgovor, pokušaću ja neuki i grešni da objasnim kako ja to vidim, a neka me slobodno neko ispravi ako moje viđenje nije bogougodno. Kao napomenu ću reći da nisam roditelj, ali jesam dete kome roditeljska ljubav nikad nije manjkala.
Kao obicna majka, verovatno jako losa majka, ja ne mogu da razumem, u srcu ne mogu da prihvatim, da ti bilo koga, ili da nesrecni Jov bilo koga, stavlja ispred svoje dece.
Nemoj draga sestro da sebe ovako posmatraš, jer šta ćemo mi deca bez vas majki, iako nas je Bog stvorio, vi kao majke ste nešto najbliže našem Stvoritelju, vaša briga i ljubav o nama, je najbliže Božijoj ljubavi i brigi.
Ovde se ne radi o stavljanju „nekoga“ ispred dece, već o prepuštanje dece volji Božijoj, tj onome što je najbolje za njih, jer bilo ko od nas je nesavršen i ono što roditelji žele za svoju decu iz svoje najbolje namere, ne znači da je to i najbolje za decu, za razliku od Boga kao njihovog Stvoritelju, Koji zna šta je najbolje za njih.
meni su moja deca najvaznija, ja ne umem drugacije i to je ono sto osecam
Iskreno i iz srca rečeno. I ne treba biti drugačije, s jednom dopunom ljubav prema deci je savršenija što je savršenija ljubav prema Bogu, i obrnuto ako ljubavi prema Bogu nema, ljubav prema deci ne postoji, koliko god roditelji mislili da vole svoju decu, jer Bog je ljubav, a ako nema Boga nema ni ljubavi.
I pitam se, zasto bi to bilo Bogu ne-drago? Zasto bi Bog tebe, ili Jova ili bilo koga od nas, iskusavao muceci nasu decu
Bog ne kuša, jer nas On poznaje savršeno i Njemu ne treba kušanje da bi video kako ćemo se pokazati. Kuša đavo, a Bog dopušta to da bi kroz muke ili očistili duše naše od životnih grehova ili da bi zadobili venac pravde zbog svoje istrajne ljubavi prema Bogu i savršene vere u volju Božiju da će se na kraju sve dobro završiti.
Ali eto, iz moje male perspektive, usudjujem se da kazem da mi je zao svake suze i svake tuge tvoje decice, jer oni sve to vide i upijaju i s tim odrastaju i tesko da ce moci da bbudu potpuno srecni…
Koliko je tebi žao, možeš li onda da zamisliš, koliko je Bogu žao za svaku dečiju suzu, uzdah, nevolju, ali Bog sve to uređuje na njihovo dobro nasuprot đavolu koji želi da upropasti ljude, još dok su u dečjem uzrastu, zato je Božija briga tim veća o njima, dok ne počnu sami da rasuđuju.
da li je to Bogu ugodno, da njega volimo vise i trpimo, kao Jov, da svoju ljudsku i materinsku prirodu prigusimo, i da nam deca budu manje vazna na tom nasem putu borbe i iskusenja?
Ovde ću ti kao odgovor navesti citat iz Knjige Postanja:Bыt.22:2 I reče mu Bog: Uzmi sada sina svog, jedinca svog milog, Isaka, pa idi u zemlju Moriju, i spali ga na žrtvu tamo na brdu gde ću ti kazati.
Bыt.22:3 I sutradan rano ustavši Avram osamari magarca svog, i uze sa sobom dva momka i Isaka sina svog; i nacepavši drva za žrtvu podiže se i pođe na mesto koje mu kaza Bog.
Bыt.22:4 Treći dan podigavši oči svoje Avram ugleda mesto iz daleka.
Bыt.22:5 I reče Avram momcima svojim: Ostanite vi ovde s magarcem, a ja i dete idemo onamo, pa kad se pomolimo Bogu, vratićemo se k vama.
Bыt.22:6 I uzevši Avram drva za žrtvu naprti Isaku sinu svom, a sam uze u svoje ruke ognja i nož; pa otidoše obojica zajedno.
Bыt.22:7 Tada reče Isak Avramu ocu svom: Oče! A on reče: Šta je, sine! I reče Isak: Eto ognja i drva, a gde je jagnje za žrtvu?
Bыt.22:8 A Avram odgovori: Bog će se, sinko, postarati za jagnje sebi na žrtvu. I iđahu obojica zajedno.
Bыt.22:9 A kad dođoše na mesto koje mu Bog kaza, Avram načini onde žrtvenik, i metnu drva na nj, i svezavši Isaka sina svog metnu ga na žrtvenik vrh drva;
Bыt.22:10 I izmahnu Avram rukom svojom i uze nož da zakolje sina svog.
Bыt.22:11 Ali anđeo Gospodnji viknu ga s neba, i reče: Avrame! Avrame! A on reče: Evo me.
Bыt.22:12 A anđeo reče: Ne diži ruku svoju na dete, i ne čini mu ništa; jer sada poznah da se bojiš Boga, kad nisi požalio sina svog, jedinca svog, mene radi.
Bыt.22:13 I Avram podigavši oči svoje pogleda; i gle, ovan iza njega zapleo se u česti rogovima; i otišavši Avram uze ovna i spali ga na žrtvu mesto sina svog.
Bыt.22:14 I nazva Avram ono mesto Gospod će se postarati. Zato se i danas kaže: Na brdu, gde će se Gospod postarati.
Bыt.22:15 I anđeo Gospodnji opet viknu s neba Avrama.
Bыt.22:16 I reče: Sobom se zakleh, veli Gospod: kad si tako učinio, i nisi požalio sina svog, jedinca svog,
Bыt.22:17 Zaista ću te blagosloviti i seme tvoje veoma umnožiti, da ga bude kao zvezda na nebu i kao peska na bregu morskom; i naslediće seme tvoje vrata neprijatelja svojih;
Bыt.22:18 I blagosloviće se u semenu tvom svi narodi na zemlji, kad si poslušao glas moj.Bog ne dopusti Avraamu da žrtvuje sina svog prvenca Njega radi, ali Bog žrtvova Sina Svog Jedinorodnog nas radi, tolika je ljubav Božija prema nama jer Sina Svoga ne poštede, radi iskupljenja naših grehova.
Prosti mi sestro grešnome i moli se za mene
Dragi Predraze, od srca hvala na divnom odgovoru i na korisnim komentarima, o kojima treba jos mnogo da mislim i da se mnogo trudim…
Koliko mogu i znam, boricu se i moliti za svoju decu, i za svu decu, i pomenucu tebe u mojim neukim molitvama, ali su od srca… Hvala ti brate dragi!Draga sestro Nevena izvini sto ti odgovaram tek sad. Ne, ne poznajem te licno, a ti i sama znas da cak i kad bih te poznavala na bih mogla da imam uvid u ono sto se u vasoj kuci desava jer je sve dobro skriveno. Nema nikakve misterije. I sama vidis da razumem sve sto se u vasoj kuci dogadja i da su mi neke stvari cak jasnije nego tebi. Mislim da mogu da ti pomognem. Molim te da otvoris tvoj mejl. Poslala sam ti privatnu poruku. Puno te pozdravlja tvoja sestra Ljilja.
Pomaže Bog!
Sestro Ljiljo, molim te da razmotriš sledeće:
– ovo je forum na kome smo okupljeni sa određenim pretpostavkama (pravila ponašanja, pisanja poruka, lične identifikacije i drugo)
– najvažnija pretpostavka je – pravoslavna vera – što znači vera u Gospodnje dejstvo „svagda, sada, uvek i u vekove vekova“
– neću komentarisati neke tvoje poruke, ali smatram da je (krajnje) opasno, a i nedozvoljeno među nama, ovo što si ti upravo uradila – da na sebe uzimaš ulogu psihoterapeuta ili životnog savetnika ili „life coach“-a, ili… (ne znam šta peto)
– to što upravo želiš da učiniš usmereno je na jednu ženu – našu sestru u Hristu – koju uopšte ne poznaješ, iako sebe smatraš za sveznajuću osobu u ovom „slučaju“
Ja te, sa svoje strane, molim i tražim od tebe da ne radiš to što nameravaš. Sestri Neveni ćemo pomagati molitvom i razumevanjem, a i na druge načine AKO ona to zatraži od nas i AKO je u skladu sa našom verom i iskustvom naše svete Crkve, ali ovo što ti radiš je NAMETANJE sebe i svog ogromnog ega, jer kažeš: „razumem sve sto se u vasoj kuci dogadja i da su mi neke stvari cak jasnije nego tebi“.
Smatram da nemaš pravo da to činiš, jer možeš učiniti neuporedivo gore tim načinom!
Od samog početka, kada je sestra Nevena potražila neku vrstu utehe, ona sama je iskazala (po mom skromnom razumevanju) mnogo pravoslavniji životni stav u odnosu na tebe i neke druge (da ne pominjem imena). Neka bi njoj Bog pomogao da tako i ostane, a ti i svi mi da imamo više iskrenog POVERENJA u Njega, a ne da delimo ovakve ili onakve (najčešće problematične, preduge i neprimenljive) savete.
Ako shvatim da i dalje želiš da „pomogneš“ sestri Neveni tvojim „sveznajućim“ privatnim savetima, tražiću da se uredništvo ovog foruma izjasni o tome (a i o meni lično, ako bude potrebno).
Svako dobro od Gospoda!
Zdravo brate Milorade. Bog mi je svedok da nemam lose namere. Zao mi je ako sam narusila pravila foruma, jos vise ako nisam postupila u skladu sa pravoslavljem. Privatne poruke jesu dozvoljene i vec sam pisala Maretu strogo pazeci da mu ne nametnem svoje resenje. Jesam bila nametljiva samo zato sto mislim da mogu da pomognem. Sestra Nevena uvek moze da prekine komunikaciju sa mnom. Ja joj ne bih dodadjivala u tom slucaju. Nek Bog da svakp dobro svima pa i nama. Ljilja.
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.