Akatist za ljubav

Da Ljiljo, broj 67 znači da sam to godište. Marija je 79 godište, mada, mi nismo nikada imali problem zbog razlike u godinama. Ako na to misliš kada me pitaš koje je godište.

Svako dobro od Boga,

Milan

Bog ti pomogao brate Milorade,

Da odgovorim na tvoja pitanja. Tek u vremenu koje je prošlo shvatio sam mnogo toga. Ono što mi promaklo a šta sam naknadno shvatio uz pomoć oca Miloša Vesina, jeste, da je ona htela samo nekog ko bi bio po njenoj volji, a da smo bili u vezi 2 godine jer se nadala da će se nešto promeniti u tom smeru. To mi je na kraju i priznala, ne tako eksplicitno kako sam opisao, ali je suština ista „hoću nekog koga neću morati da menjam i ko će biti meni sličan. Bez želje za žrtvom, opraštanjem, trpljenjem“.

Dosta toga nisam napisao kako ne bih previše opteretio vas koji ćete čitati tekst, ali da bi mi bilo ko od vas pomogao, ipak moram još toga dodati. Marija dok smo bili u vezi i Marija sadašnja, dve su različite osobe. Sada je to na momente drska, bezobzirna, gorda, samoljubiva osoba koja me zaprepašćuje svime onim što je u njoj, a što je bilo sakriveno protekle 2 godine i sve pod parolom „ja se tako branim da me ne povrediš“. Kada nije ledena kraljica, zna da mi kaže kako je ona udata za mene(isprosio sam je ali nismo stigli do venčanja).

Zna da legne ujutru pored mene i spusti mi glavu na rame. Kada je pitam zašto je to uradila, odgovor je „onako“.

Zna da kada viče bez razloga krene da se izvinjava, zagrli me i kaže „izvini, ti si veoma dobar i mio čovek, ne zaslužuješ ovo“.

Zna da mi kaže kako sam ja njen muž, ali to kasnije u priči pobija kao moj argument.

Zna da kada je pitam „ko je zaboravio sinoć u kupatila da zatvori prozor“, odgovori sa „ženica“. Ali to i dalje ne menja njen stav da ja trebam otići. Čini mi se da na momente još živi u vremenu kao da smo u vezi, pa se onda trgne i vrati u „normalu“.

Ima toga još, ali mislim da je i ovo dovoljno.

Što se tiče „veze“, to je trebalo da bude krunisano brakom, ali eto, nije još stiglo do toga. Da li će, to je već u Božijim rukama. Ono što činim, jeste kao i od početka da pristupam sa mnogo ljubavi, poštovanja i iskreno. Borim se za ono u šta verujem. Ako je tačno da ljubav uvek pobedi, onda je moje da se molim, volim i dajem sve od sebe a Gospod će me nagraditi ako sam zaslužio.

Brate Milorade, da dodam i ovo.

„Ne kažem da se nećemo nikada pomiriti, ali sada želim da budem sama i povratim svoj mir ako uspem. A želim da vidim i hoćeš li mi nedostajati“. To su Marijine reči koje su me nagnale da se ovde obratim za pomoć. Ona nije vernik, ne ide na liturgiju, ne posti, nije se ispovedila, ne poštuje sveštenstvo. O tome šta mi je sinoć rekla bolje da ne pišem, jer bi je verovatno mnogi ovde osudili. Mene je skamenila svojim odgovorom, iako znam da nije pobožna.

Brate Milorade, hvala na odgovoru i vremenu utrošenom za  pomoć.

Sve ovo što si napisao

Milorad Milivojša je napisao:

– poštovati pravilo i ne stupati u tjelesnu vezu prije braka – ženu (za)voljeti tako da je voliš iskreno, tako da ljubav ostane i ako se veza raskine (ovo je najzahtevniji deo, pažnja!) – u vezi prije braka što manje uživati u lijepim događajima, putovanjima, druženjima,… Umjesto toga činiti ona djela koja čine nešto korisno vama ili nekom trećem. Raditi konkretne stvari, za koje je očekivati da će biti potrebne i u braku; razgovarati realno o vašoj budućnosti; praviti mini planove, sa ozbiljnošću – biti vrlo određen u odnosu; muškarac treba da je muškarac i prije braka, a to znači da bude odgovoran, da pokaže da je spreman da učini sve u zaštiti porodice, da kaže da želi da ima više djece,… a žena da bude žena – smjerna, poslušna mužu u slučaju konflikta, da je spremna da se odrekne besplodnih druženja od prije veze, da je spremna da svoju „poslovnu karijeru“ stavi iza porodice… – biti vrlo određen u pogledu stava prema Bogu i životu; to ne znači da žena mora da pohađa crkvu, ali znači da ćeš ti pohađati i da ćete djecu vaspitati hrišćanski

važi za neku drugu ženu koja je okrenuta hrišćanskom načinu života. Za Mariju, deo iz himne ljubavi Apostola pavla „Ljubav dugo trpi, blagotvorna je, ljubav ne zavidi, ljubav se ne gordi, ne nadima se, ljubav nikad ne prestaje…“ je crkveno s***e. Za nju ljubav prestaje i nestaje. Jer, da ne prestaje, zašto je nju njen prvi muž varao i da li je trebala da ostane sa njim u braku uprkos toga? Imali smo dijalog oko ovoga i ostali na istim stavovima. Da, i pored toga što mi je sve vreme ponavljala da me voli dva puta više nego ja nju, pokazalo se da je to bio balon od sapunice i da je ona tražila u meni ono što je ona želela da ja imam po njenoj želji.

Što se tiče da li je pogledala u nekog drugog muškarca, znam da nije. Znam je dugo. Ima mnogo toga što govori da nije. Jeste da je samoljubiva, ali je moralna i poštena, ma kako to možda zvučalo čudno. Krivo sedi, pravo besedi.

Videću kako će se sve odvijati. Uz božiju pomoć, trebao bih da tokom ovog meseca odem u inostranstvo, te će tako dobiti mir koji želi. Ali i ja.

Još jednom, hvala na vremenu odvojenom za mene i svako dobro od Boga ti želim.

I da, ne zvučiš kako ženomrzac. Ni jednog trena.

S Bogom brate milorade.

Dragi brate Bodine,

Prvo, hvala ti na vremenu uloženom da bi mi odgovorio. Meni mnogo znači u ovako ošamućenom.

– Ne planiramo decu, jer ja ne mogu da imam decu(Božija volja) a Marija ima sina iz prvog braka koji je zlatno dete.

– I dalje verujem da je Marija dobra osoba, ali sve više naginjem tome da je ipak u meni 3 godine tražila ono što bi ona želela da budem, a  nije prihvatila ono što jesam. To je moj skromni zaključak nakon sati i sati provedenih u razmišljanju, vraćanju kroz misli skoro svakog dana koji smo proveli zajedno i svega što je rekla kao šalu, a u stvari je bio znak za upozorenje koji sam ignorisao vođen ljubavlju. Te 3 godina me je volela(možda i stvarno jeste da ne grešim dušu bez potrebe) „duplo više nego ja nju“, te se ta i takva ljubav ugasila kao šibica na vetru zarad moje greške što sam je zapostavio zbog računara i učenja. Meni to nije baš jasno, ali ok.

Još nešto ima što je zanimljivo, ili može biti. Pre oko godinu dana otišla je u crkvu da moli Boga da mi da pameti. Kada sam joj pre 3 dana rekao da Bog nije džuboks i da je samo potrebno da uđeš u crkvu, upališ sveću i poželiš želju, te ti se želja ispuni  nakon izlaska iz crkve. Između setve(molitve) i žetve(ispunjenja molitve ako je na korist) postoji vreme koje mora proći. Njena želja je ispunjena, jer sam shvatio grešku i ispravio je. Jeste da je prošlo godinu dana,ali je vredelo. Nakon toga, rekla mi je mrtva hladna „Onda se ti oženi sa tim tvojim Bogom kada imaš toliko vremena za čekanje“. BAM. Zakucala me za pod. Bukvalno. Dobrih 10  sekundi nisam znao šta da joj odgovorim. Kao što nju sadašnju i nju pređašnju ne mogu ničim da povežem. Ovo možda i nije lepo što pišem, ali svako ko želi da mi pomogne, mora znati činjenice.

– Trebao bih ako Bog da da tokom ovog ili početkom sledećeg meseca odem za inostranstvo, te će tako dobiti prostor koji joj treba. A i ja takođe. Sada, ona kada dođe kući nakon prenapornog dana dočeka je večera, topla voda u bojleru, čista kuća, oprani sudovi nakon večere, topla reč i dobrodošlica kada se vraća sa posla, isto tako i kada odlazi ujutru na posao, ispratim je svako jutro. Ono što je do mene, uradio sam. Čista mi je savest i to mi je važno. Kolega sa posla stalno ponavlja „Laki, ona nije svesna koliko ćeš ti njoj nedostajati“. Nisam baš uveren u to, ali to je na Bogu da odredi. Ne na nama.

– Nemoj se izvinjavati nego slobodno piši. Mekim rečima se ništa ne postiže. Volim i poštujem iskrenost. Hvala još jednom na izdvojenom vremenu.

Draga sestro Liljo,

Na prvo mestu bih ti se zahvalio na vremenu odvojenom za mene

Da odgovorim na tvoja pitanja kako bi bilo jasnije ono o čemu pišem.

– Zaposlen sam zadnjih godinu dana, a živimo u Marijinoj kući u Nišu pošto sam ja vojvođanin. Do juna prošle godine živeli smo kao podstanari, pošto je u aprilu prošle godine nasledila stan nakon što su ljudi sa kojima je imala ugovor o doživotnom izdržavanju preminuli. Što se tiče troškova, tu nema deljenja, pošto moja i njena plata idu na isto mesto i svi troškovi se plaćaju sa „iste gomile“.

– Marija je dobra žena i volim je svom dubinom moga srca. Bar je bila takva dok se nije odlučila da prekine sve. Nakon toga, ona je osoba koju ja ne poznajem. Mnogo gordosti, bezobrazluka, drskosti, samoljublja i kao da se trudi da me povredi kroz reči kada god to želi. Ono što meni nije jasno i ne mogu da pojmi jeste, kako je moguće da velika ljubav nestane preko noći? Iako se zaklinjala u svoju ljubav da zadnjeg dana dok nije odlučila da prekine sve, konstantno sam slušao kako govori „ja tebe volim duplo više nego ti mene“. Prota Miloš Vesin je govorio da ljubav ne nestaje tek tako, ali, ako dođe do toga, onda nas taj neko i nije voleo, već je voleo svoju predstavu o tome kako mi treba da izgledamo i koje osobine treba da pronosimo sobom kroz ovaj svet.

– Mariju je prošli muž povredio emotivno. Mislim da koren njenog ponašanja leži u prvom braku. Bar po onome što mi je pričala. Imala je velike traume i to je ostavilo veliki trag na njoj.

– Nisam rekao Ljiljo Mariji da ću ići u inostranstvo pa da ju je to dodatno navelo da prekine ljubav, već sam na to prisiljen nakon što je došlo do prekida pošto ona želi da bude sama. Negde moram otići, a pošto mi se pružila prilika da odem u inostranstvo, to sam i izabrao kao trenutno odredište. Ne bi Marija ni pristala da ide u inostranstvo i da sam je pitao, niti bih ja išao da nije ovog loma. Marija je molila da mi Bog da pameti pre toga, a sada kada joj je molitva ispunjena ne želi da primi ono za šta se molila.

-Ne znam da li je ravnodušna prema meni, to je već nagađanje. Pokazaće Gospod i vreme da li je, ili nije. Njen bes o kome pišeš je sada toliko užasan, da je ja ne mogu prepoznati. Njen pogled seče. Ubija. Čim se pojavi neka sitnica koja joj nije po volji, njena reakcija je za mene toliko strana, zapanjujuća, da me sledi. Taj deo njene ličnosti je tako dobro krila, da je nikako ne mogu povezati sa onom Marijom do početka novembra 2022. Očigledno da je njena lepota tokom života naučila mnogo gordosti i samoljublja, a to je sada bukvalno eksplodiralo.
– Gledao sam skoro sva predavanja oca Miloša Vesina, pa i to pod radnim nazivom „Brak je podvig“.

Po njenim rečima, ja sam prvi muškarac koji je voli duboko, iskreno i jako. Prvi muškarac koji je poštuje kao ženu, koji je spreman za najveće žrtve, na najveća dela. Drugarica se hvalila kako sam divan i dobar u svakom pogledu. Čak i sada stoji iza toga, ali sve to nije dovoljno. Kada sam joj je rekao da sam spreman i da poginem kako bih je zaštitio ako se nekada desi takva situacija tokom života, sklonila me rukom u stranu i rekla mi bez ikakve emocije „ma, važi“. Gledajući predavanja prote Miloša Vesina, oca Peđe Popovića, ali i pored svoga iskustva dolazim do zaključka da ono što je Marija pokazala nije bila ljubav, već zaljubljenost. U meni je tražila one osobine koje bi ona želela da imam i da pronosim svetom. Kada to nije našla, prekinula je sve. Ljubav ide uz reč večnost. Ljubav je žrtva. Rekla mi je u novembru da je ona odmah shvatila da ja nisam ono što njoj treba, ali se nadala kako će se to promeniti. Nije me volela sa onim što ja jesam, već je kroz šalu ili potpuno ozbiljna ukazivala na ono što joj smeta, a što sam ja vremenom korigovao.

Na početku veze rekla mi je da sam ja onaj sa kime se završava njena potraga za ljubavlju. Međutim i to je bila još jedna od fraza koju je upotrebila a da je ničim nije potkrepila. Na kraju se i pokazalo da je samo reč.

Nakon što je došlo do prekida, dosta puta joj se otelo da mi kaže kako sam ja njen muž, ili ona moja žena, ali je to kasnije vrlo hrabro poricala, ili prelazila na drugu temu. Dešava joj se u trenucima slabosti da me zagrli, da ujutru nakon buđenja pruži ruku da me potraži u krevetu i dodirne. Često mi tepa kao da je sve ok. Znam da nije, a sve to objašnjava željom kako želi da bude sve normalno dok ne odem.

Moje jedino sagrešenje jeste to što sam je zapostavio tokom tog dužeg perioda. Nikada rekao ružnu reč. Nikada digao ruku na nju. Nikada odlazio u kafanu, kladionice ili flertovao sa drugim ženama. Nikada bio pijan. Nikada potrošio platu samoživo na nešto što bi meni trebalo. Gledao sam u nju kao u sunce živo.

Ne želim da je krivim, niti da je optužujem. Nigde nas to neće odvesti. Hoću da je izlečim ljubavlju. Ako je to moguće.