Радуј се драга сестро!
Можда овај поздрав звучи чудно обзиром на садржај твоје поруке али не знам шта бих ти друго рекао. Сети се речи Господње када каже да ће се свки грех опростити људима па и хула на Бога осим једног а то је хула на Духа Светога. Свети Оци кажу да се под тиме мисли на свест о истинитости вере хришћанске и о својој грешности али истрајавању у греху и лажи. Ово се најбоље види на началницима јереси као што је, на пример, Арије који је знао да његово учење лажно, и то је признао својој мајци, али није могао да се повуче, покаје и врати се вери истинитој су му је сујета и гордост стајали на путу покајања.
А ти?
Твоја порука сведочи управо супротно, исповедила си своју муку пред свима нама и тражиш помоћ… зар то не говори да је Бог са тобом?
Испричаћу ти моју повест … пошто сам Хрват по оцу , што за ову причу није много битно, а покојни отац (помените га, Милан му је име) је дубровчанин, од рођења па до рата 90тх сам свако лето проводио у Дубровнику. Тамо сам био свој на своме и сви су ме доживљавали као свога. Почетком осамдесетих, сви моји пријатељи, католици наравно, су почели да иду на веронауку … то је тада била мода… или боље припрема за оно што ће се десити деценију касније. Ја, као незнабожац, нисам могао да верујем да људи двадесетог века верују у Бога и иду на веронауку. Спрдао сам се са њима сваки дан … и као врхунац, дизао сам руке ка небу и призивао Бога да ме спали ако Га има. Слава Му па није. И тако сам живео до, скоро своје 30те.
За првих 30 година свога живота сам упознао много људи, хиљаде, али никога ко је побожан, никога за кога бих могао рећи да је црквен. Исто тако нисам знао никога ко је хулио као ја. Људи су углавном били незаинтересовани за веру али нису хулили док сам ја био богоборац целог свог детињства и ране младости. Данас, ја сам у Цркви а сви ти људи који су хиљаду пута, по сваком питању бољи од мене, нису. Мени чуда у животу не требају. Бог од камена може направити децу Авраму али не може да се усели у срце човеково без човековог пристанка. Видиш, Он је учинио чудо, па је један млади богоборац постао хришћанин, не за пример, али хришћанин, док многи, бољи од њега, нису. Бог је на мени учинио највеће чудо. Учинио је да се смирим пред Његовом славом.
Надам се да ти је сада јасан мој поздрав са почетака поруке. Све што је потребно је да свој грех хуле и све остале исповедиш свештенику и да, уз Божију помоћ, остатак живота проведеш у покајању и молитви трудећи се држиш заповести Његове. Он је обећао да ће се спасити свако ко држи оно што је Њиме заповеђено.
На демонска искушења се не обазири, они трава коју вије ветар. Моли Бога да благодат његова буде са тобом и ничега се не бој. Савет брата Немање да нађеш духовника је одличан, моли Бога да ти открије лекара за твоју душу и Он ће то неизоставно учинити. Можда не одмах, можда ће требати стрпљења, суза и молитава … али ће се низоставно остварити. Потрчи где год чујеш да је добар духовник, поразговарај, сачекај да се утисци слегну па одлучи. Обично треба обићи много духовника док душа не препозна свога лекара. Некад буде из прве. Како за тебе буде најбоље, тако ће ти бити.
Ето толико од мене и завршићу као што сам и почео.
Радуј се драга у Христу сестро!
Иво Ватовић
