Bog ti pomogao, brate!
Naš narod, kao i svi pravoslavni, zaista proslavlja Boga i one koji su se udostojili primiti svetost svakoga dana. Slava, kao prastari običaj naš je tek posebna priča. Naši stari su slavili i po nekoliko Slava godišnje, iz raznih razloga. Te po muškoj naslednoj liniji, te po ženinoj, ako ova nije imala nikakve braće, pa bi ako kupe kuću od nekoga slavili i Slavu porodice od koje su je otkupili kao Kućnu Slavu, pa zbog nekog zaveta, pa zbog konkretne pomoći nekog sveca, zbog bratimljenja… Izmišljali su razloga iha-haj… Ukratko, Slava nasleđena od oca naziva se Krsna Slava, a svaka od ostalih Slava opštim imenom Preslava. Stoga, brate, tvoja Krsna Slava je Sveti Sava, a tvoja predačka Slava, Preslava, su Časne verige. Ne smatraj to što se desilo tvome ocu kao neku nesreću ili promašaj nečiji, nego gledaj na to kao na promisao Božiji. Stoga imaš od Njega blagoslov da slaviš i obe Slave. To ne mora da bude neka gozba ili pir, nego objasni matičnom svešteniku kakva je situacija i sa kolačem, žitom i vinom otidi u crkvu u oba dana. Ukoliko tako želiš. Bog nas ne primorava nijednu Slavu da slavimo, a kamoli više od jedne. Njegova je jedina želja da Ga pustimo da nam pomogne da zbacimo verige sujete, prividnog života, pa i nekritičkog, komfornog robovanja običajima kako su to učinili nekada i sv. Petar i sv. Sava i svi ostali sveci Božiji. Jedini pravilan razlog koji nas pokreće da slavimo Slave jeste ljubav – ostalo je ništavno.
