Помаже Бог!
Овај разговор је давно променио тему. Дешава се то у расправама. Предлажем да осим правила форума, постоје негде и правила расправе, не у смислу свађе, него дискусије. Нема потребе да то буде званично, али једна тема на форуму. Мислим да је то и боља идеја (него да буде званично), тако да свако може да придода оно што је логично, а другима није пало на памет. Наравно, након тога то може и да се озваничи на неки начин, ако буде било потребе.
Уколико неко слично мисли, нека одговори да се слаже и ја ћу покренути тему или може он сам то да уради. А ако овде има таква тема, пошто сам ја нов на форуму, волео бих да ми укажете.
За случај да нема оних којима се идеја свиђа, ја ћу сада изнети неколико ствари, бар како ја то видим.
1. Када неко напише много, ваљало би да сваку основну идеју сажме у једну реченицу, односно цео одговор у неколико реченица. Мада је углавном цео текст неопходан за разумевање, сажетак омогућава да други схвате шта је особа заправо хтела да каже и да могу да одговоре тачку по тачку.
2. Када кажете да свети оци нешто кажу, важно је да наведете који светитељи, у којој књизи или ако је у питању канон – који канон ког сабора (нешто слично цитирању у научним књигама). Тиме ваш одговор добија већи кредибилитет и олакшава и дискусију и проверу цитата и каже осталима где могу да сазнају још ако их заинтересује.
3. Наш циљ не треба да буде расправа, него истина и помоћ онима који су у недоумици. Немојте одговарати само да се укључите. А ако знате да је негде добро написано о томе, једноставно укажите на то или цитирајте.
Додао бих овде још неколико ствари у вези са расправама, а у вези је са појединим одговорима мојих саговорника и мене.
1. Ако сам ја погрешио и некога навео на погрешан пут, извињавам се.
2. Хвала Богу, има Га и на овом форуму. На неком другом месту расправе би биле продужене још недељама и нико не би признао да је крив ни најмање.
3. Ја сам можда умањио значај правила у свом одговору. Треба да читамо Свето Писмо и свете оце и то је важније од нашег мишљења. Међутим, Свето Писмо је некад тешко за разумевање, а што се тиче светих отаца, ми и не познајемо све њихово богатство, а чак и њих схватамо на свој начин. Због тога је битно и да читамо и слушамо савремене духовнике који то разумеју на одговарајући начин. А важно је и да развијамо свој духовни разум одласком у цркву, причешћем, молитвом… Можда нам затреба. Рецимо, неко од наших пријатеља који за да смо ми побожни, тражи савет, а ми се први пут сусрећемо са таквим питањем и морамо да одговоримо својим разумом, а да буде Богоугодно бар мало.
4. На овом форуму постављају питања обични људи и очекују од нас (такође обичних људи) одговор. Ако сте скоро питали неког духовника о томе, одлично, поделите то и са нама. Уколико сте читали свете оце и мислите да има нешто важно да се чује у вези са темом о којој се говори, напишите. Уколико нисте, а чини вам се да можете да допринесете налажењу одговора, реците то. Не очекује се од нас овде савршен одговор. Али, ако не помажете, бар не одмажите.
5. За Милорада (надам се да ћеш схватити као добронамерну примедбу). Ти си у праву да треба да схватимо шта је писац написао, а не шта ми мислимо да је написао. Међутим, ми се свакодневно суочавамо са ситуацијама да морамо да протумачимо шта је особа хтела да каже. Ако неко стави на сто стаклену флашу киселе воде и тражи од неког кључ, без обзира што није нагласио какав кључ свако разуман ће схватити шта он тражи. Ти си написао у једној од порука да нећеш да нећеш више ни комуницирати са онима итд. У већини ситуација то значи да нећеш да разговараш са тренутним саговорником. Чак и када то не мислиш, други ће тако схватити. И о томе морамо да водимо рачуна, јер говор не чине само речи и граматика, већ и то кад, где, како и коме се говори. Можда ти се то не допада (можда се ни мени не допада), али је тако.
Опростите сви што сам одужио.