Бог ти помогао, брате Немања!
Не знам, никада се нисам кладио – можда превише волим новац, те сам среброљубац!
Ствар је у томе што је потпуно небитно шта ми овде мислимо. У Светом Писму и канонима се тикети не спомињу, а људско поимање морала је тек чудна ствар. Неке људе коцка упропасти, а неке – спасе. Свети Павле каже: ,,Све ми је дозвољено, али ми није све на корист.“ Стога, је ли твоје играње разбибрига, или страст? Неки људи уплаћују тикете са истим ентузијазмом као да купују хлеб у радњи, а неки се тресу од узбуђења (дословно) и не могу да спавају по целу ноћ. И једни и други су ми необични. Мораш себи да поставиш питање: ,,Јесам ли слободан од кладионице“ – сваки пут када пожелиш да уђеш унутра. Чак и молитва и читање светих отаца могу да се претворе у страст, таква је пала природа људска. Има једно добро мерило како да се посматрамо, које је изнео ђакон Георгије Максимов у свом делу ,,Зашто живети по заповестима“:
,,У једном познатом вицу говори се како је алкохоличар, прилазећи винском подруму мислио: „ето, жена говори да сам се скроз пропио. Не могу чак ни да прођем поред винског подрума а да не уђем у њега. То није тако!“ Иде поред, затим пролази неколико метара и говори: „па, ето, доказао сам да могу само да прођем поред. Значи нема никакве зависности. То треба прославити“. Затим се враћа у радњу да би купио флашу.
У томе је цела „слобода“ грешника.“
Свакога од нас сопствена савест изобличава. Као када је Јуда упитао Христа да није можда он тај који ће Га издати, а Он му одговори: ,,Ти каза.“ Сам се јавио, Христос га није ни споменуо. Моли се Богу, брате, да те просветли, испитај се подробно, па ћеш и сам знати.
