Нека нам је на Божији благослов и напредак данашњи празник!
Брате Андреје,
веома се радујем твојим идејама (себично од мене, пошто се више радујем када нађем истомишљеника у односу на особу опозитног размишљања). Имао сам сличних идеја, али нисам ништа реализовао, из недовољне усмерености ка теми.
Свети владика Николај је у једном свом тексту похвалио и самог Хитлера, поредећи га чак са светим Савом Србским. Наравно, није говорио о духовној димензији, него о патриотском делу сабирања нације у једну националну идеју, а то је било у време неколико година пре светског рата, када се није могло предпоставити докле ће то ићи, али чак и тако, изречено стоји. У наведеној категоризацији Ничеа свети владика такође не хвали ни његову истинитост ни духовност, већ личну одређеност и искреност (из онога стања у којем он јесте био). Сасвим коректно, ако смем да кажем.
Када је читање не-православних аутора у питању, оно што је мени најлепше јесте увек и увек (након таквих читања) поновна радост схватања истине у којој пребивам бивајући у православној вери и покушавајући да постанем и останем каменчић у здању Цркве.
Но, да ли то значи да ћу се одрећи (повременог) читања таквих садржаја? Не, отворено кажем, јер – поновићу – имао сам у таквим садржајима радост другачијег сагледавања истина које већ познајем. Чак и поуку.
„Дух дише где хоће“, те верујем да је било и има инославних људи од којих итекако могу много да научим, независно од тога „ко ће се коначно спасити“. А поготово у погледу животног понашања, јер знам инославне који су и вером (оном коју следе) и делом далеко испред мене.
Свако добро од Господа.
Милорад
