Благодарим брате Милораде!
Свети Николај Српски и Свети Јустин Нови су домаћини на мојим полицама 🙂 Интересантно је како читајући нешто супротно можемо контрастом нагласити разлике и тиме стећи још боље увид у оно за шта смо се определили.
Читао сам на пример Ничеа, кога је на моје изненађење владика Николај похвалио као „генија племићске искрености и смелости“ у свом тексту „Ниче и Достојевски“ (Ето, примера контраста), конкретно „Антихриста“. Мислим да и просечном атеисти би било мрско да је прочита до краја, но пошто је ипак с разлогом оставио печат на историјској путањи безбожне мисли наставио сам да читам. Заиста сам имао прилике да видим како дубоки, али замрачен грехом, ум исказује отпор свога телесног бића према Јеванђељском позиву (интересантно, никада не критикује непосредно Господа Исуса, барем докле сам ја стигао у књизи). На неки начин наглашава разлике између човековог личног виђења живота и на шта нас Господ заправо позива!
Наравно није за сваког да чита све и свашта. На то, с добрим разлогом које је искуство изнова потврђивало, Црква гледа са неповерењем и чак забрањује ако не грешим. Међутим, први је наш мили владика Николај изучавао туђу мудрост, било западну или далекоисточну, чак сам скоро читао да је захтевао и од монахе под својим руководством да га следе у том подвигу образовања.
Уметност која ми је на уму је у домену „прича“ која треба да има визуелну адаптацију да ли филмску или сценску.
Хвала на препоруци брате Милораде, и хвала на повратној информацији о утиску након читање књиге. Искрено што више размењујем речи са браћом овде више ми идеја пада напамет. Благодарим свима! Слава Богу за све!
Свако добро од Бога, брате Милораде!