Помаже Бог!
Ето ти, кад човек дозволи да му се ум заузме нечим другим ван једино важног, онда потроши драгоцено време на практично неважну ствар. Но, ево мојих непотребних резултата, тек толико да се види да су потпуно неважни (у молитвеном смислу):
Пробао сам на више начина да строго математички усложим речене бројеве и нисам успео, размишљајући о питањима као што су “ако посланица има непаран број глава, да ли се она преостала чита у једном дану засебно, или са првом главом следеће посланице?”, или: “да ли су свети оци имали на уму васкрсна и суботња читања на светим Литургијама, па су њих избијали из правила за мирјане?” и слично. Све је мање или више различито од идеалног уклапања.
Закључак (важећи за мене, а свако нека узме своје): неважно је уклапање дана, важно је да имам толику свакодневну љубав према Господу да заиста испоштујем то правило (ако сам га већ прихватио).
Свако добро од Господа!