Бог помогао, сестро Андреа!
А шта ако знањем шпанског језика можеш бити у ситуацији да незнаном броју људи са тог говорног подручја (а оно је огромно, зар не?) у неком тренутку (и својим животом) пренесеш праву поруку и искуство Цркве и придонесеш њиховом спасењу?
А шта кажеш на могућност да уз шпански учиш и руски – самостално и из љубави и ради личног духовног уздизања? Лични дар од Бога да удвостручиш? Са руским можеш додатно себи помоћи у духовном расту, али то можеш и без руског, јер је и најмањи храм у Србији једнака светиња било којој руској – када му приђеш са свештеним страхом и у њему примиш Господа у срце и тело. А са шпанским можеш помоћи и другима, и на тај начин једнако послужити Господу.
Млада си а однос са Богом си схватила озбиљно. Но, буди сигурна да ти Он неће изломити ноге и руке ако преумиш и ипак коначно одлучиш другачије. Но, такве одлуке се не доносе на пречац – имаш времена да полако, уз молитву и само-испитивање размислиш. Било какве заклетве тог типа делују ми бесмислено и чак гордо! Твој однос са Богом је најважнији, а овај или онај факултет – само по себи – потпуно неважно. Важно је шта учиниш са оним путем којим си кренула.
Опрости и помени.
Милорад