НАСЛОВНА » Одговор на: Плашим се да сам погрешила

Одговор на: Плашим се да сам погрешила

Форуми ГЛАВНИ ФОРУМ Плашим се да сам погрешила Одговор на: Плашим се да сам погрешила

#862
tamara.mihaljevic
Учесник

    Bog ti pomogao, Andrea.

    Prvo samo da kažem da Bogu nije potrebno da služiš na baš taj i taj način. Rusija je zbog istorije, manastira i svega primamljiva, ali sve zavisi od čovekovog unutrašnjeg odnosa prema Bogu, bez toga je sve uzalud.

    Gledala sam skoro emisiju o jednoj monahinji koja je pričala kako je došla u manastir. I kaže da se stalno molila Bogu -ako treba da idem u manastir pokaži mi neki znak- jer nije bila 100% sigurna. Čekala je i molila se danima i mesecima, ništa se nije dešavalo, tada je naučila da Bog ne oduzima slobodu izbora koju nam je dao, on samo otvara vrata ili prozor ali neće reći „idi tuda“. Moramo sami da se odlučimo na korak.

     

    Imaš dve godine do fakulteta, situacija može i da se promeni, ako već želiš da svoj život posvetiš Bogu, iskoristi vreme da bolje upoznaš sebe. Može se nazreti da se se dosta oslanjaš na sebe i zato se i nerviraš oko odluke, treba se osloniti na Boga, kao što si kasnije shvatila.

    Jednom sam baš odlučila da ću da se prepustim Bozjoj volji i odmah je došlo iskušenje. Tada smo radili neko renoviranje u uradi sam varijanti i planirano da se preselimo tamo. Dešavali su se stalno neki neočekivani prekidi i događajI i ja sam stalno pričala sebi -Evo, da je volja Božija danas bi se više uradilo, pa ako sutra bude završiće se više, nije bitno kada.- Mislila sam da sam mnogo smirena u takvom razmišljanju…a onda kako je to trajalo danima, dođe mi misao – a šta ako je volja Božija da se ne preselimo tamo uopšte?- a moj odgovor ko iz topa -A,ne! Ja se selim pa makar morala ja sama dva meseca da radim-. U istom trenutku sam sama sebe začudila tim odgovorom, i bila sam potpuno svesna šta sam rekla i da to stvarno mislim. Nisam mogla da se pomolim to veče. kako da se susretnem s Bogom posle ovakvog otkrića? Znači sve navodno može ALI dok je kako ja hoću! To mi je otvorilo oči, i to je važno, kada progledaš i vidiš sebe kakav si, jer smo većinom u nekim maštarijama, a ovako možemo da se potrudimo da se popravimo.

    Poenta je,  obećala si, evo desio se „test“ i šta je rezultat? Ovo je možda samo lekcija da shvatiš da služenje Bogu nije isto kao služenje sebi. Nema očajavanja, skoro svi kroz to prolazimo, često izneveravamo našeg Stvoritelja nekad svesno nekad nesvesno, u tome i jeste pad ljudskog roda. Ono što je bitno jeste da poznaš sebe i shvatiš da tvoje sopstveno razmišljanje, planovi, obećanja, nisu tako pouzdani…da se skrusiš i kažeš -Bože, oprosti meni grešnoj, pomozi-.

    Što se tiče veličine greha ako ne ispuniš obećanje, obavezno razgovaraj sa sveštenikom o tome. Mislim da tu neće biti neka strašna „kazna“ , ali možda izgubiš dio blaga na nebu koji bi stekla žrtvovanjem svojih želja za ispunjenje zapovesti.

    https://svetosavlje.org/zavet-2/?pismo=lat

    Oprosti što nisam od veće pomoći.

    Tamara