Помаже Бог, брате Јоване!
Да се каже прецизно – ти се заправо не преједаш, него мислиш да се преједаш? Ти кажеш “не знам да ли се преједам”. Тек ми овде не знамо да ли се ти преједаш!
Предпостављам да та твоја мисао потиче од размишаља о уобичајеним страстима којима смо наклоњени, а једна је управо то – преједање (и једење на неадекватан начин и у неадекватно време).
Кад размислим о томе, пре бих твоје речи описао као “супротну” страст – опседнутост ума мислима о преједању. Не верујем да то може бити корисно за тебе, једнако као ни она варијанта строгог избегавања семенки сунцокрета у данима када је пост на води, зато што је сунцокрет богат уљем! Зато, брате, заиста се опусти и једи. Нисам духовник, али верујем да је боље и више појести него што човеку реално треба (а то практично сви ми радимо) него се мучити мислима о томе. Ако ти чини икакву утеху, ево ја сам увек био танак, више мршав него средњи, и увек сам јео више него просечан човек. Од кад сам упознао Бога и кроз цркву идем ка Спасењу (ако Бог да), схватио сам да је много лакше постити храном него мислима, речима и делима. И зато сам прилично опуштен у вези хране, јер без проблема могу да држим строги пост, али само уз огромну самодисциплину могу да успешно постим духом.
Свакако ово своје размишљање искажи свом свештенику-исповеднику. Он ће знати како да ти помогне.
Ево, Богу хвала, управо почиње још један вишедневни пост. Као и у свим постовима, пробај да нагласиш духовни пост (уздржавање од лоших и страсних мисли и дела), а телесни ће бити лак кад је духовни успешан.
Милорад