Ово питање сам ја поставио, али видим да сам неке речи извукао из контекста, мада сам наилазио да се, ето, и односи делимично на храну. Али да појасним питање: сусретао сам се да угушене и угинуле животиње нису за јело у смислу да се у њима налази крви – душа, зато се буквално живина „коље“, између осталог, и због укуса меса, јер никоме није у интересу да вам буде месо натопљено крвљу, као и то да не остаје крви због заповести. Па на основу тога питам да ли је то и са рибом случај јер се већина морских и других риба само избацује на суво и оставе да угину? О овоме ништа нисам нашао на српском језику већ сам био превише збуњен па сам тражио и на руском. Прочитао сам да чак и Јевреји (који, чини ми се, апсолутно поштују закон о чистим и нечистим животињама) једу рибу која се једноставно угушила. Једино је риба код њих изузетак, док се све остале животиње морају убијати на тачно одређен начин (али мислим да ово правило не постоји у петокњижју већ је то неки усмени закон). Чисто да се разумемо, немогуће је да се и последња кап крви одстрани из меса, али колико сам схватио битна је та симболика (испуштање крви – испуштање душе јер је крв служила за жртвоприношење и на очишћење грехова што је праслика Христово бескрвне жртве). Можда сам читао погрешна тумачења и написао погрешне чињенице, и можда је ово бег од суштине заповести, а и вере, само желим да знам нешто детаљније о овој заповести јер она представља, поред једења идолских жртава, чини ми се једину забрану у храни. Хвала унапред свима и на пажњи и на времену уложеном да ми се појасне нека питања која можда нису круцијални за спасење!