Пре свега, хвала свима на времену одвојеном за одговоре. Много ми значи сваки ред који сте написали.
Пријатељице, нажалост, не живе у истом граду као и ја. Иначе бих одавно са њима заједно нешто и урадила. То што их овде нема ме, свакако, неће спречити у својој намери.
Милорад је приметио да неке речи, можда више смер размишљања, имам и сада. То је мање заслуга пријатељица, а више чињеница да сам открила радио емисију “Оче да те питам” и њихов онлајн канал који често слушам.
Одатле сам доста научила.
Ништа ми не преостаје, него да пораним и одем да се обратим свештенику.
Хвала још једном.
Катарина