Brate Dejane,
evo da se ja priključim raspravi, i ja znam tako da se sablaznim, ali uglavnom posle više ili manje vremena mi treba baš to što mi se činilo pogrešnim, 🙂
Ако су у Христу сви живи зашто се у цркви налази два места паљења свећа , за умрле и живе ?
Negde ima odvojeno negde ne, ja često zapalim sveću obrnuto nego sto je znak i ne sjekiram se oko toga uopšte.
Зашто свештеници не уче људе да на сахрана се не носе венци и цвећа и не праве се никаква јела нити се носе.
Pa uče. Kako? Ne u trenutku kad su svi već uplakani i sahrana je u toku (isto treba imati u vidu da li će ispravljanje bližnjeg da ima efekta ili ne i spram toga mislim da to nije trenutak da se morališe), ali dosta toga sveštenici pričaju na liturgijama ili gostujući u radio emisijama ili tako negdje. Današnje vrijeme zahtijeva da se poučavanje prenesi i na youtube. Samo što ih niko ne sluša, na liturgijama govore -što je odužio govor, a na radiju služaju popularnu muziku i ne pale ovakve emisije, a sveštenika uglavnom i nikad ne pozovu u kuću.
Исто ме занима зашто се неки манастири у ово време урбанизују и рекламирају по неким телевизијама ? Занима ме исто због чега се наплаћује крштење итд. ?
Meni recimo sveštenik nije hteo da primi pare za krštenje, a muž je kad smo se venčavali zaboravio da da pare, pa ga je posle tražio jer ga je bila sramota što nije častio ništa čoveka…u Crnoj Gori se ne naplaćuje, nego častiš ako želiš, s druge strane mitropolija je očigledno dobro organizovana da brine o njima.
Meni je ugbanizovanje manastira isto smetalo, i kako svaki manastir ima svoju web stranu pa i fb, kače predavanja, na youtube, svaka liturgija se snima pa isto na youtube…ali onda je meni bilo potrebno da nešto vidim i mogla sam da nadjem sve a da se nisam pomjerila iz stana. Ja nisam vaspitavana u vjeri, tako da mi je dosta toga novo i ne znam ni gdje imaju manastiri ni ko je tamo, šta , kako…ovako sam mogla da se upoznam sa dosta stvari a da ne lutam i da se ne crvenim tamo. U ovo vreme malo ko od mladih, tinejdzera, zna šta je crkva ili je vaspitan u crkvi, a ostali kako će za to čuti, kako da se zainteresiju? Većini je to nešto prevaziđeno i ‘iz srednjeg veka’ i iznenade se kada vide da nije tako. Tako ipak je potrebno i ovakvo prizivanje ljudi, netradicionalno.
„Погледајте птице небеске, јер оне не сеју нити жању нити скупљају у житнице, а ипак их ваш небески Отац храни. Зар ви нисте вреднији од њих?“ То дирљиво поређење је уверило Исусове следбенике да су драгоцени Богу и да не треба да се превише брину око тога како ће набавити основне ствари за живот.
To je rečeno, ne za sveštenike nego za sve nas koji smo hrišćani. Nego, bolje da ne citiramo i upoređujemo, jer ako bi sad citirali sve što je zapoveđeno NAMA samo bi se uhvatili za glavu koliko toga ne ispunjavamo.
Мени је из мог гледишта јадно то,да ако неко хоће да се спасе мора да плати нешто. Ту су људи увели сами као и код доктора , његов посао је да спашава животе, и сад ти однесеш пиће неко нешто новац итд.
Mi smo dobili iskupljenje besplatno, Hristos je postradao za sve ljude. E sad, šta mi treba da radimo da bi se spasili? Pa da sledimo i mi tim putem. Nama je rečeno da treba da živimo tu kao putnici, jer nismo od ovoga sveta, treba da dajemo milostinju siromašnima, da dajemo ne nešto što nam je nepotrebno ili viška nego i košulju onome koji hoće da se sudi sa nama, da damo i obraz za Hrista, da damo sve, da sve rasprodamo kao onaj prodavac koji je našao mnogoceni biser ili kao onaj koji je u polju našao zakopano blago. Mi smo dužni sami sebe i jedni druge Hristu da predamo…a ne da nam je teško da damo nešto novca za crkvu koja je naša majka (a krstiš i venčaš se jednom u životu i uglavnom uz veliko slavlje).
Naravno, drugo je kad neko zaista nema para. Čula sam za priče da neki sveštenici znaju da budu bezobrazni i da kažu veću cifru li da se pobune, ali čini mi se da su to izdvojeni slučajevi…uostalom, ko nema para, taj može lepo da kaže da nema i koji će ga sveštenik ganjati radi toga taj stvarno nije dostojan svog zvanja.
U starom zavetu jer bilo određeno da se desetak od svega daje u hram, tj 10%. Da li dajemo 10% od svake svoje plate za našu crkvu, možemo li da odvojimo toliko?
Citat o vrapcima se odnosi na sve nas i na to da ne treba da brinemo, zato i mi treba da ako treba da damo zadnje pare za krštenje i da ne brinemo jer znamo da će nam Gospod poslati nekako ono šta nam treba.
Ima jedna priča: Čovek došao da namesti nova vrata koja je odlučio da pokloni crkvi blizu manastira i već završava i pita -Kako ti se čini?- a Igumanija kaže -A na tvojoj kući da li su bolja?- I sad bi neko mogao da je kritikuje kao da je nezahvalna, ali čovek je shvatio poruku, postideo se jer je znao da bi za sebe lično birao bolje i vratio se sutradan sa mnogo boljim vratima.
Isto kažu i za odnos ljudi danas prema jevanđelju kao da je bilo koja druga knjiga ili kad kažu da je skupo sveto pismo. Ko nema može da ga kupi u manjim formatima koje nije skupo, ali ako imaš para za svašta nešto drugo da kupuješ, onda se potroši i na to da reč Božija bude lepo ukoričena i ukrašena i na posebnom mjestu u kući.
Praštajte ako sam pregruba.
Tamara
