Dragi svi,
Hvala. Dali ste mi novi pogled na stvar i ubedili da ipak nema kompromisa.
Sestro Milena, u pravu ste, onda je bolje ne ići uopšte. Kao što kažete, onaj ko se pokriva i u crkvi i u gradu, onda se neće olako skinuti na plaži…a ja se ranije nisam uvek pokrivala ni u gradu, tako da mi je to djelovalo u redu, kao što reče brat Milorad, kad se pređe jedna granica, bliže smo i sledećoj. Do sada mi se nije desilo da ikoga poznatog sretnem tu gdje inače idemo, ali zamišljam situaciju i nije prijatna.
Sestro Sanja, i vi ste u pravu…sada bih se vrlo lako odrekla mora (a to je pre bilo nezamislivo), ali i sad ne mogu jer ne odlučujem ja, a i djeca se baš raduju odlasku na more. Međutim, dok su mala nije problem, ali kad kao djeca školskog uzrasta budu i ona navikla da im je normalan takav pogled, možda lakse skrenu s puta.
Ima još jedna stvar vezana za more…Imali smo pre dve godine termin u toku posta a smjestaj plaćen sa doručkom i ručkom. Trudili smo se da postimo duhovno izgovarajući se da je to pretežniji dio te nije toliki grijeh ne postiti stomakom. Prvih dana se činilo da je sve ok i da sve to nema uticaja na naše duhovno raspoloženje, tek posle sam shvatila da sam kao što kaže sestra Milena -za tih nekoliko dana mora bacila u vodu sve što sam pre toga skupila-. Drugacija ogranizacija dana, nema posta, molitve malo, propustili liturgiju, ne radis nista po celi dan, to je još jedna strana odmora.
Ovo leto, ako Bog da, da mi porodično obilazimo manastire
Želim vam svako dobro od Gospoda,
Tamara
