Помаже Бог,
Баш занимљива тема. Моје мишљење по овом питању се мењало и то више пута са годинама, тако да на крају немам неки дефинисан став.
Чини ми се да има више фактора који утичу:
– да ли сама особа воли да иде на море или не (нпр. ако не воли, већ за одмор преферира планинске крајеве, у том случају јој је лако да донесе одлуку да неће ићи па нема ни дилему око „разголићивања“. Такве особе су онда склоне да имају ригорознији став према овој теми, просто јер им је лако да се тога одрекну),
– да ли има малу децу која желе да иду на море или нема децу (нпр. ако има децу , онда због њих вреди наћи неко решење и ипак отићи на плажу , купати се и проводити време са децом )
– да ли има могућности да бира где ће отићи на море (нпр. на неке приватније плаже..) или просто из различитих разлога нема ту могућност избора већ шта је -ту је …
– затим, чињеница да оно што привлачи пажњу других је најчешће нешто што одскаче, а мислим да ми као хришћани треба по изгледу да не одскачемо од контекста у коме се налазимо, нпр. ако нико на посао у банци не иде са марамом, а у цркви носим мараму, онда дефинитивно у банци не треба да носим мараму јер ће то привлачити пажњу на мене. Одскакаћу.
Пада ми на памет да и на плажи особа може да се обуче и да се влада тако да чак и у купаћем не привлачи пажњу, да не одскаче, да се утапа у контекст… Само гласно размишљам.
Зато ми је интересантно да прочитам како други људи, моја браћа и сестре у Христу, размишљају на ову тему.
Свако добро,
Сања