Помаже Бог, брате Јоване.
Буди истрајан у духовном напредовању. Веруј да је Господ свуда и да све зна. Обраћај се Њему са вером да чује и да зна твоје мисли.
Кад би нам се Господ непрекидно јављао својим благодатним силама, врло брзо бисмо престали да се трудимо. Зато је наш задатак да “са напором стичемо Царство Небеско”.
Никако немој да се трудиш да “нешто осетиш”, јер то је замка. Просто веруј, а Господ ће ти дати оно што ти треба и у ум и у тело. Много је људи застранило желећи да достигне неке емотивне или видљиве сензације, па су добили оно што нису хтели.
Не знам ког си доба, али свеједно – не иде се на Богословију тек тако. Најчешће је довољно бити хришћанин “у малом”, тј. у свакодневном животу. А данас малтене свако може бити “богослов”, с обзиром колико има јефтине и бесплатне литературе. Но, боље од сваке литературе је живот у ритму Цркве – духовни и телесни пост, покајање, исповест, света Литургија и причешће.
Мени лично једна од најважнијих ствари јесте да непрекидно (колико могу) будем ЗАХВАЛАН Господу. јер све што имам нисам заслужио, него сам добио у животу, а највише од кад сам у Цркви Божијој. Тако је то са свима нама – не треба да мислимо да смо нешто посебно заслужили, већ да смо добили од Бога Који нас воли. А са захвалношћу руку-под-руку иде и развијање ЉУБАВИ према Њему, као према драгом Родитељу.
Као мало дете у наручју “свемоћног” родитеља, препусти Господу да води рачуна о теби, а ти – као и досад – својим трудом му захваљуј. И не брини.
Милорад