Помаже Бог, брате Јоване!
Ја нисам духовник, већ обичан верник као и ти, тако да ово примиш као братско мишљење, а не као савет искусног духовника.
Предпостављам да свако има искуство са таквим мислима. Барем ја то могу рећи за себе самог.
Има људи у мом окружењу које не могу да поднесу да, на пример, виде самосталан нож на празном столу, јер их одмах нападају страшне мисли. Кад је трпеза пуна, нож је ту природно као помоћно средство, али ако нема ничега осим ножа, онда може бити проблем са помислима.
Твоје мисли се не могу убројити у „хулне помисли“, али ја верујем да је ситуација веома слична.
Најкраћи одговор, који се односи на искуство духовника са хулним помислима, је – то нису твоје мисли, него убачени подражаји мисаоних сила, тј. демона (палих анђела). Са њима је најбоља тактика – игнорисање. Пошто то понекад није баш једноставно, мислим да је најбољи лек – тренутно активирати молитву у уму! Моје је искуство да дугачке молитве или читање псалама у овој ситуацији неће баш помоћи, јер мисли врлудају својим путем и тада. Уместо тога, Исусова молитва, са концентрисаном пажњом на то да је управо изговараш пред самим Господом, је вероватно најефикаснији лек. Његово име тера свако зло. А ако си у ситуацији да тада чиниш метаније (земне поклоне), тада ће твоје комплетно биће бити окренуто ка Господу путем молитве.
На исти начин можеш се обратити и нашој највећој помоћи у спасењу – Мајци Божијој, изговарајући „Богородице дјево“.
Надам се искрено да ти је ово било од помоћи, док се не јави неко од свештеника.
Милорад
