Pomaže Bog,
Čitavog dana pokušavam da napišem jedan komentar i ne uspevam. Uvek me neko prekine.
Poznajem dosta neudatih i neozenjenih koje porodica najviše diskriminiše. Od njih očekuju da čuvaju decu, da finansijski pomažu i da im nakon smrti ostave sve što su sticali za života. Svesno ili nesvesno, oni to osećaju i posle nekog vremena se osećaju iskorišćeno. Tu su za sve u svakom trenutku, uvek na raspolaganju, dok su oni za druge neko ko se nije ostvario, osoba kojoj uvek zaborave da kažu hvala.
Nadam se da ću sledeći put imati malo više vremena pozdrav i svako dobro.
