Бог помого, Мила,
Приметила сам да сличне дилеме (да ли њихово постојање има смисла) често имају и жене које се јесу удале али које , из различитих разлога, не могу да имају деце.
Мислим да је по среди погрешна теза – да Бог од нас жена искључиво тражи да се удамо и да родимо децу и ако то из неког разлога нисмо испуниле, да онда наш живот у очима Божијим нема смисла.
Како ја на ово питање гледам, а добро би било да чујемо и неког свештеника, Бог од свакога од нас , било да смо мушкарци и жене, удати-ожењени или неудате-неожењени, тражи само ово:
Да испуњавамо Његове Заповести, да се клонимо греха и да молитвено тражимо Његову Вољу за нас и да је испуњавамо. Тако стичемо Благодат Духа Светога.
А не да правимо неке концепције у својој глави шта то Бог хоће од нас, уместо да Њега директно кроз молитву питамо.
Од некога Господ тражи да “роди” пуно духовне деце, од некога да помогне некоме другоме ко има децу, од некога тражи да “роди” нека писана дела, научне радове, нека постигнућа друге врсте… од некога да молитвено помаже другима, од некога да поучава децу у вери…
И док смо живи за нас није касно, нема разлога да се мучимо због пропуштених прилика (ако смо то већ спознали, покајали се и исповедили) већ је сваки дан -дан када доносимо одлуку хоћемо ли тражити Вољу Божију и испуњавати је или ћемо се бавити прошлошћу и неким лажним представама о Богу.
Ово је неко моје размишљање, не мора да значи да је исправно.
Свако добро,
Сања