НАСЛОВНА » Одговор на: Збогом мојим милим сестрама у Христу

Одговор на: Збогом мојим милим сестрама у Христу

Форуми ГЛАВНИ ФОРУМ Збогом мојим милим сестрама у Христу Одговор на: Збогом мојим милим сестрама у Христу

#513
veneta.jevtovic
Учесник

    Matuska_Slavica-1

    Знам да је ту… Матушка Славица, наша Цица,мени- Циле моја добра…
    Постоје људи које познајемо цео свој живот а живот нам удеси време када ћемо се лично срести.
    Не могу рећи да су биле потребне године(није их било много) да би потврдиле пријатељство,
    оно се збило како Меша Селимовић каже као и љубав,која је ваљда једина ствар на свету
    коју не треба објашњавати нити јој тражити разлоге.
    Све је почело управо овде и ради Светосавља.Сусрет са о.Љубом Милошевићем и стално враћање Светосављу управо њега ради
    обогатили су мој живот људима ”који нису од овога света”…а онда је дошло време да се лично загрлим са Цилетом…
    Лепа Протина Кћи како пева песма и душа оплемењена духом народа са којима су делили младост,живот,добро и све што живот доноси….
    Дошла сам ненајављена,сакривена иза људи за време Службе…загрлиле смо се у првом личном сусретању као да се знамо читаву вечност
    и знале смо се.Памтим тај дан као ДАР,одмакло поподне а нико не иде кући…деца око Матушке,жене кувају кафу,чај,послужују се људи као у својој кући…разговарају са својим Баћушком и Матушком,ОНИ СУ ЊИХОВИ …све траје а ја затечена са бајковитом сликом трпезе љубави која није завршена са Отпустом и целивањем Часнога Крста.Од тада до данас све је остало исто само је Циле моја добра одлучила да ме ”превари”.
    Није дала до краја да неко други отпати њену болест коју је тако добро крила.Плави увојци,нашминкана,када мину болови опет би се смејала и препричавале би наша дружења и смејале се на коментар мог друга који нам говори ,сада Вас не боле леђа…знаш љута сам онако громогласно како ја то умем а ти кажеш немој Венетић,зашто ми ниси рекла,знам да не бих могла више него ми је дато али бих другачије.Поздравила сам се Тобом и напиустила Србију 25.Октобра.Свакога дана смо се чуле а онда оног 12.Децембра по овом мом времену код Тебе је већ био 13-ти имала сам пропуштен позив.Не морам да ти кажем колико сам плакала,колико и данас очекујем да ти чујем глас…Недостајала си ми за Божић,Кстовдан,Богојављење.Оно Твоје поздрави ми моју Ољу са акцентом на слово О као Руси и Наду и Мају недостаје ми…недостаје ми да причам са тобом…дођи макар у сан…Чекај ме и ја ћу сигурно доћи када дође време а до тада ћу на помен Твога имена говорити стиховима
    Мике Антића…

    Знаш шта су порочанства?
    Калупи ранијих збивања
    и задиханост истог
    што вије себе укруг.
    Па што би смо се опраштали?
    Чега да нам је жао?
    Ако Ти јаве :умро сам,
    Ти знаш-ја то не умем.
    Љубав је једини ваздух
    који сам удисао.
    И осмех једини језик
    који на свету разумем…

    Пријатељство се не бира,оно бива ко зна због чега као љубав.А ништа ја нисам поклонио Теби већ себи говори Меша а ја кажем Амин!
    До поновног сусрета нека Те чувају анђели, Царство ти небеско Циле моја добра.

    Само за Тебе…

    Твој Венетић

     

    Пошаљите прилог: