Ваистину се роди, брате Томо!
Хвала што сте поделили са мном идеје шта могу још да учиним.
Да, реч „острашћена“ добро описује тренутно стање.
Неке од ваших предлога сам пробала, неке нисам. Све ћу ово поново покушавати.
Поделила сам своја запажања са заједничким пријатељима, и они су приметили гордост, бес. Када баш са њима покренемо православне теме, ми причамо о својим борбама рецимо, а моја драга особа само прича „то тако не сме, кад би људи овако, ја то никад, то не треба…“ и ми се само међусобно погледамо, видимо промену у понашању… није тако било пре.
Као да се све погоршало кад је почела да пости и иде на Литургију, до тад је то била насмејана особа, трпељива, не умем вам дочарати речима како то, да се може тако погрешно све схватити у вери?
Чак, једном сам јој предложила да прочита књигу од оца Тадеја, да би ми она после 2 године рекла да сам је оптеретила, она се ту каже излудела од противречности, Бог да ми опрости, можда сам ја заслужна за то све што сам дала да чита књигу… не знам.