Помаже Бог брате добри !
мени се то често дешавало једно 10 гогина.. незнам да ли сам пар ноћи могао спавати нормално, јасно сам осетио страхове дављења итд..
будио сам се чак на поду, испод кревета, на тераси.. тако да је морао један рођак спавати поред мене.
чим сам кренуо у Цркву , тј да држим све постове у радости, да идем на Литургију сваке недеље (то је најбитније!) да читам молитве у кући својој уз благослов духовника, да се исповедим у сузама итд.. одмах ми је све престало, значи у 15 дана буквално 90% тих страхова је прошло, и што је најбитније. на јако ЈЕДНОСТАВАН начин..
плус мени грешном и свима осталима, Бог даје не само опроштај грехова него и велику радост и благодат Светога Духа!
значи потпуна супротност прво стања од другог.
сад немогу да ме пробуде колико спавам 🙂
ако желиш и имаш радост да живиш тако, незнам да ли си већ у томе, онда можеш наћи неког доброг свештеника у крају , или јеромонаха.. можеш отићи до њега, и све га питати без устручавања. то што ти крст пуко није страшно, ставићеш други.. битне су нам душе, наш ум и срце..
наша молитва сама у кући , без поста без литургије сваке недеље ти је мора се тако рећи, јако сиромашна..
незнам да ли си се брате икад исповедио?
сетио сам се да сам једном ипак имао такав случај и док сам био у вери активан, али само једном, да је било јако и осетљиво али на скроз други начин.. ноћио сам у Посници Св Саве у Светој Гори у Кареји.. ту живи један Монах и један искушеник. идем често код њих, пошто је строг начин живота, букално цео дан молитва и рад и мало спавања… мени су дали први пут благослов , прво да спавам три сата па да почнен да читам Псалтир. чим сам легао , мене тако напао зли дух , да ме је давио и говорио, да бежим из те келије, или ће ме убити и растргнути. нисам могао руке да померим, али чим сам изговорио, Господе Исусе Христе… и узео бројаницу.. одмах су та искушења нестала као дим, као престава кад се заврши… нимало се нисам уплашио. хоћу да ти кажем да Господ наш Исус Христос , који је љубав , у милисекунди реши све то.. то су мала искушења. много су опаснија искушења кад мрзимо например.
некад демони страхова нас могу нападати, због свог греха, некад због греха родитеља, или просто што немамо имунитет и благодат Светога Духа, а тај се стиче само редовним и пуним животом у Цркви… а уз то задобија се велика радост , слобода и сузе љубави .
друга су искушења од демона страха кад например напредујемо у некој врлини, или кад Бог нама жели да подари нп. неки благослов, а Он то жели, а зли дух жели да нас спречи у томе, па напада нас кроз страх. јер је он слабић а може само да нас „плаши“ и ништа друго.. јер Бог жели да нам подари самога себе. зато треба ићи свим срцем и умом ка Исусу Христу… никако половично.
у Цркви треба тражити само Њега а то је Исус Христос.
опет слушај паметмније од мене, ја сам ти само поделио своје лично искуство, што је било ужасно па после много радосно… 🙂
праштај брате мој и свако добро ти желим! помоли се за мене ..
