Pomaže Bog, draga moja!
Moj ti je savet da kad god osetiš teskobu u toku dana i noći , u sebi izgovaraš Isusovu molitvu, sve dok te ne prođe. Ne misli ni o čemu drugom, o deci, mužu i bilo čemu što te muči . Samo neka ti u mislima budu reči „GOSPODE ISUSE HRISTE, POMILUJ ME GREŠNU“! Tako će taj crni trenutak proći i vratićeš se svojim obavezama. Ne mogu da ti kažem koliko će trebati vremena da prođe, ali sve ređe će te tuga napadati. Gospod Bog će ti osvetliti put kojim treba da ideš. Samo veruj! Kada ti se dâ, uzmi Psaltir i počni da čitaš, psalm po psalm. Čak i ako ne razumeš sve i misli ti lutaju, samo čitaj i ne odustaj. Biće ti bolje, veruj mi! Pišem ti iz iskustva draga moja. Ne daj se. Nisu te crne misli same od sebe. Bori se sa Bogom protiv njih. Bez Njega, mi ne mozemo sami. Tu je On, pored tebe, prizovi Ga, i magla koja te okruzuje će nestati.
Imaj na umu da je Gospod milostiv i da nas voli. Nadam se da ćeš me poslušati!
Pomenuću te u mojim molitvama!
Draga Jelena, hvala ti mnogo, na razumevanju i hvala na avetima,
nemoj da e ljutis to cu ti reci da ja pokusavam, ponavljam ja „Gospode Isuse Hriste Sine Boziji pomiluj me gresnu“ tako sam negde procitala da moze Isusova molitva, ponavljam, ranije sam spontano prelazila na molitvu za decu po imenima, „pomiluj moju K. gresnu“ i tako… A sad pokusavam da molim da moje grehe prihvati i oprosti mi i znam j da mene Bog voli ali me sramota, Jelo, sestro moja, sramota me dokle sam dosla i kakva sam i sta sam deci svojoj priredila ovim mojim stanjem, srmot me i savlad me neki nuuzs i ridanje i ja nastavljam d govorim u sebi i nastavljam, ali ne stize olaksnje i umorim se i samo bez mmisli ridam u jstuk ili jorgan, da niko ne cuje, sama sam u dnevnoj sobi da ne smetm ukucanima… Pokusavam svku noc, i citam na silu iz malog Molitvenika (samo je fizicki mli narvbno) koji sam kupila u nasoj crkvi kad sam bila poslednji put u rbiji, citam tako a nista, nema olksanja… I treba izdrzati, mor covek da se bori, ali umorna sam, ne umem oda objasnim i zato i pisem ovde, ja da mogu da nstavim citanje i ponavljanje molitv, pa ne bih bila na kompjuteru i trazila pomoc kad imam sa sobom Boga, makar i u ovom mraku… Ali me strah da sam toliko losa i zla da Bog stoji sa strane i cek me da ustannem i odbacim ovo zlo to mmi toji na ledjima, na grudina, ulzi mi u dusu i u svaku mmisao… Mozda moram sama, mozda je ovo deo borbe…
Hvala ti sestro draga i divna! Cuvcu tvoj pismmo posebno, i sv druga naravno, meni je citanje vasih eci isto kao molitve, jer svi smo tu pred Bogom i on nas sve grli, pa i mene ovako uzasno gresnu…
Hvala mila moja!
