Драга Ана!
Богу хвала за смирење душе твоје, за које кажеш да ти се догађа однедавно, од како си у Цркву кренула! Од Бога је то! И велики је то дар!
Са друге стране ето имаш искушења са својим родитељем. Јасно је да те је баш тешко.
Видим да се Богу молиш за њега и за себе, и не одустај од тога.
То заиста желиш живети речи апостола Павла: „Ако је могућно, колико од вас зависи, живите у миру са свима људима.“ И ти покушаваш да у миру живиш са родитељем али … видим да то не успева јер „друга страна“ … као да то не жели.
Ти јеси у праву, тешко је студирати и радити … поготово што се послови који остављају простора за студирање тешко налазе. Одлазак из дома у коме ниси прихваћена јесте добар корак ако би нашла адекватан смештај (можда у оквиру своје фамилије) и ако би и по одласку успела да задржиш контакт са родитељем, са којим сада живиш.
Ово што си написала ће многе понукати се завапе Богу Свемогућем, да Он околности твога живота промени онако како само Он уме – изненадно, и силовито у љубави!
Моје мало мољење упућујем Христу Спасу и Матери Његовој, за тебе и родитеља твога.
Тома
