Бог ти помогао драга сестро у Христу
Драго ми је што си нагласила да питаш за наше мишљење јер то је заиста и једино што ја могу да ти кажем, оно како ја мислим и како се руководим. Као и за сва друга питања, најбоље је разговарати са својим парохом или духовником.
Читајући дела Светих Отаца наишао сам на савете да не треба пуно пажње да посвећујемо одабирању рецепата и размишљању шта и како ћемо припремити. Такође, кажу да нема потребе да се улаже претерано труда и времена у припремању хране, само колико је потребно и довољно. Исто тако, саветују и да се не једе ‘до сита’ Никакво преједање не долази у обзир, то се већ и подразумева. Такође, важно је и да постимо у оне дане када нам црква то налаже. Празнична (не свакодневна !) трпеза може, и треба, да буде богатија.
Што се хране у манастиру тиче, и ту се слажем са тобом, делимично. Наиме, најукуснију храну у свом животу ја сам окусио када сам имао ишао на поклоњење Светињама по манастирима и имао прилику и благослов да будем гост за њиховом трпезом. Оно што ми је одмах упало у очи је то да, иако је храна била јако укусна, то су у суштини била врло једноставна јела као каша, хлеб и слично. Никаквих ту ‘специјалитета’ ни посебних зачина и додатака није било. Храна се тамо спрема са благословом и уз молитву, верујем да се о томе ради.
Као и за све остало у нашем животу, верујем да ће твоја усрдна молитва да те Господ просветли и упути по овом питању уродити плодом.
Надам се да ће ти ово бар мало разјаснити твоје недоумице, а ако сам некога саблазнио, праштајте
Свако добро од Господа
У Христу
Александар
