Драга Андреа, имам ћерку твојих година па ћу ти као мајка детету дати савет.
Из овога што си написала ја сам осетила велику жељу и потребу баш за заједницом код тебе, и за свим лепим и мање лепим стварима које живот са људима и са брачним партнером доноси. Оно што тебе да назовем блокира је недостатак самопоуздања које ниси стекла у одрастању. Лепота је најмање важна за остварење односа између две особе, оно што чини однос квалитетним су два бића која су спремна да улажу у тај однос и да га граде дугорочно. Мој савет би био да се одрекнеш тог ружног мишљења о себи и да градиш од старта себе, јер Бог је онај који је сву своју љубав излио на нас по рођењу нашем, ко смо ми да страхујемо и немамо љубави за људе око себе. али да би могла да волиш цео свет, мораш најпре да заволиш и прихватиш себе. Почни са лаганим одласцима на литургију бар једном недељно, исповедај се Богу, и моли га да ти пошаље доброг духовника који ће ти помоћи да изађеш из таме сопствених мисли и да лакше одрастеш у духовном смислу, а када ће то бити, онога дана када се будеш смејала сама себи назвавши себе тим погрдним речима.
Грлим те драга девојко, и молићу се Богородици нашој за тебе <3
