Помаже Бог, Бојана!
Жао ми је због свега што ти се догађа, и то у данима
када уз бебицу треба да се радујеш, уживаш, Богу захваљујеш!
Али, догађа ти се ово што пишеш (верујем да ту има још
којечега о чему ниси писала) и питања су:
Како све ово подносити, ша мењати и како?
(Моје писање не долази из личног искуства и зато га узми са резервом.)
Што се тебе лично тиче, “темеље” ти је поставио свети апостол Петар:
“Тако и ви, жене, будите покорне својим мужевима, да би се – ако неки
показују непослушност речи* – задобили без речи понашањем својих жена…”
* Некако верујем да је овде реч о Речи, Логосу, Господу нашем Христу Исусу.
И док си покорна свом мужу (чије грехе си описала), потражи некога,
по могућству мушку особу, коју твој муж прихвата за ауторитет,
да он упути пар савета њему, ако не и да му помогне око налажења посла.
Осим тога, ако имате пријатеље који такође имају мало дете, а код којих
су “околности” боље, одлазите код њих (и нека они дођу код вас) у посету.
Лако ми је да напишем да вас двоје (ако имате некога да вам причува дете)
одете на разговор код неког од православних брачних психолога, али не знам како би на овај предлог реаговао твој муж који, попут многих од нас,
ни не осећа да има “проблем”.
Одлазак целе породице до неког манастира, и то таквог где би се могло
поразговарати са неким (игуман, игуманија…) је такође нешто
што бих ја жарко желео да вам се догоди!
И за крај, замоли неколико верника (и себе маловерног ту видим) да се
свакодневно Богу моле за вас, и Богордици да и она Својим светим молитвама
помогне, а њене прозбе су моћне!
Тома