Pozdrav Slobodanka,
Sama činjenica da ste se javili ovde, ukazuje na to da ste hrabra i snažna žena, koja se bori. Vidim da prolazite kroz teške stvari, ali uz komunikaciju s dragim ljudima, molitvom Bogu, verujem da se sve može prebroditi. Načinili ste velki korak što ste se ovde obratili, verujte niste sami.
Činjenica je da će doći i lepši dani, imate toliko lepih stvari koje će vas sačekati, koje ne možete i da zamislite u ovom trenutku. Imate čak dvoje dece i to blizance. Morate se čvrsto držati, vi ste im sve, oslonac, utočište i pre svega neko koga najviše vole. Doći će dani kada ćete postati baka, samo zamislite koliko će vas vaši unuci obožavati, a pogotovo vaše krofne i palačinke 🙂 Možda ih nekada budete vodili i na letovanje i oni će vas puno voleti.
A sada zamislite da ste pokleknuli, ne daj Bože. Vaša deca bi bila potpuno uništena, razorena, osećali bi veliku krivicu i tugu, kako bi nastavili da žive sa tim teretom. Pošto ste napomenuli da ste u suštini vi najveća podrška svojoj deci, više ne bi imali na koga da se oslone, kome da se pojadaju bez osude… Unucima biste postali samo jedna lepa priča…
To kako se sada osećate prema Bogu, tako bi se osećala i vaša deca, što prema Bogu, tako i prema vama. Deca su vam dovoljno odrasla, pretpostavljam i zrela, bilo bi dobro da i sa njima otvorenije komunicirate da izrazite sebe, svoja osećanja, potrebe.
Spomenuli ste i Rusku crkvu, kako nikada niste bili, predlažem vam da navratite, pa makar samo i da zapalite sveću, osetićete ogromno olakšanje i mir. Tamo sigurno ima dobrih ljudi, koji su uvek raspoloženi za priču i da daju koji savet, pritom ako budete išli češće viđaćete ih redovno.
U suštini nedajte se, borite se svom snagom, nikada nije kasno potražiti pomoć, kako u ljudima, tako i u Bogu. Ne prepuštajte sebe zlu, niste to zaslužili.