Хвала на одговору
Слава Богу, читам га већ дуже вријеме ујутру али налети ми моменат када ми буде баш нека гужва, хаотичан дан. Искуство ме је научило ако прескочим дан и стигне ноћ, прескочим и други па и трећи …. и ето ти дуже паузе – нечастивог работа. Нервирам саму себе са тим паузама. Желим да избјегнем паузу. Читала сам га и у току ноћи али без помињања упокојених али желим да их помињем.
Неке баке, богомљке, су ми давно рекле да је читање за упокојене увече заиста тешко и да су јака искушења а ја себе не сматрам неким ко би то могао да изнесе. Бојим се да би доживјела велики залет па кад би пала да би устајање у молитвеном смислу било тешко. Понесе молитва током ноћи, благодат огромна па онда кад паднем не могу да се молим мјесец дана и то ми јако смета и не знам зашто је то тако. Ноћ је дивна у молотвеном смислу али касније тешка кад обори. Никада нисам спомињала упокијене у току ноћи.
Мој проблем је, у суштини, борба са тим паузама и ометањем нечастивог да свакодневно, ујутру прије свих активности читам псалтир.
Слава Богу, кућа је пуна и идем на посао а моменат за самоћу, мир и молитву тог типа имама рано ујутру или касно навече.