Драги брате,
Благодарим једноме Богу у Тројици да има таквих као што си ти који жели да помогне у ношењу бремена својих ближњих. То је велико дело, само молим те и преклињем мораш се чувати прелести а и гордости јер то иде у пару. Демони могу узети обличје и светитеља и ангела да би нас преварили и дали нам на значају зато брате мој врли молим те изнад свега буди обазрив.
Нисам на твом ступњу духовност да бих могао расуђивати о твом питању јер сам ништаван и бедан и изнад свега грешан тако да благодарим Господу на милости Његовој што ме трпи грешника и што још увек има праведника на Земљи због којих нас греје Сунце.
Рећи ћу ти оно што ми је мој тата (од како је спознао Бога или боље рећи би познат од Бога живео је до краја живота у покајању) рекао, можда ти буде од користи: “Сине (имао сам 17 година, а сада 53) узех да постим поред среде и петка и понедељак и намених га за твоју тетку Милојку (његову рођену сестру која није била баш побожна) да јој Господ подари просветљење и опроштај грехова, кад знај ово. Једном приликом прилегох у поподневним сатима да одморим уз књигу кад се стушти на мене нека сила и поче ме тако јако ударати да сам се покрио ћебетом по глави да бих ублажио ударце. Почео сам наглас се молити и призивати име Господа Исуса Христа, чуо сам само такву вику: “Ти ћеш да дираш оно што је моје, мало ти је да гледаш своја посла!!!”. Остао је по прилично модар од удараца, рекавши ми да је од тада уплаћивао молитве за њу да се читају на Проскомидији.” Рекох ти ово драги брате из најбоље намере, а ти испитај срце своје и види шта је воља Господња.
Праштај брате и свако добро од Господа ти желим.
Зоран