Бог ти помогао брате Зоране, имењаче драги.
Брате мој мили, Бог да душу прости твојој мајци и твоме брату. Кончина свакога човека је у рукама Господа и Бога нашега и знај да Господ из љубави своје увек узима свакога када је најспремнији и када је његова душа у најближој тачци ка Њему човекољупцу. Када тако поставиш ствари у срцу своме драги брате ти не сам да не треба да се двоумиш да ли да славиш славу већ још усрдније и јаче да принесеш жртву своме светитељу да се заузме пред Господом за душе твојих најмилијих. Слава и није “кркање”, пијанчење и весеље већ приношење жртве своме светитељу и заштитинику твога дома. Тако да те не брину приче шта ће ко рећи.
Помисли само како ће бити тужно срце твога светитеља и заштитника који је узео сигурно у заштиту душе твоје мајке и твога брата пред Господом, ако га ти престанеш славити. И да ли ће тебе бити сутра срамота да изађеш пред њега – своју крсну славу, када се будеш упокојио?
Праштај драги брате,
Христос по среди нас драги брате.
грешни Зоран