Dragi brate Mileta
Poznat mi je citat i to nije sporno.
Hvala za link, procitacu tumacenje.
Ali, prvo sto mi pada na pamet su reci patrijarha Pavla: “Brod ne potone od silne vode oko njega, vec od vode koju mi pustimo da udje u njega… (slobodna interpretacija).
To i ja kazem, nama je dato da smo brodovi i nama niko nista ne moze ako ne nasednemo na lukavstvo i sami ne pustimo vodu koja ce nas potopiti.
Propao si tek kad te uvere u beznadeznost – mi plivamo u zlu, ali to sto svuda okolo vidimo zlo nije varka – varka je da mi izgubimo nadu i veru u spasenje i svest o tome koliko smo zajedno jaka armada, sa koliko nas je ljubavi Bog stvorio i dobrote opremio, koliko smo sposobni za put i medjusobno slicni. Svaki plivac zna da je svejedno koliko je more duboko i zna da ne mora ni da pliva – moze samo da legne i nece potonuti. Ali u strahu su velike oci, more je veliko, strasno, uplasen covek se oseca izgubljeno i osudjeno na propast.
Vladika Grigorije kaze da se od nas trazi samo toliko da se zakacimo za brod koji ne tone – Crkvu i da cemo se izbaviti cak iako smo ljuske od oraha. Samo toliko treba da znamo – da se ne pustimo od Crkve Hristove / to nije mnogo tesko i nije na nama da merimo ni zlo ni more, nego da tako zakaceni izbacujemo onu vodu sto smo greskom pustili ili ce nam drugi pomoci sve dok smo blizu broda gde nas moze videti. Znaci svi zajdno uz brod Bozji. I antilopa van krda je lak plen, a kamo li covek.
Svako dobro ti zelim, jer dobro u nama je od Gospida, a on je datezljiv. Ljilja