НАСЛОВНА » Одговор на: Мисли о смрти

Одговор на: Мисли о смрти

Форуми ГЛАВНИ ФОРУМ Мисли о смрти Одговор на: Мисли о смрти

#3197
Ljilja
Учесник

    Draga Milice

    Ako sam te dobro razumela, tebe nisu odgajili roditelji vec baka.

    Odlaskom na fakultet postala si svesna da ces se mozda jednom vratiti, a da mozda neces zateci zivu baku.

    Ako si zaista odrasla bez roditelja, ili si iz nekog drugog razloga vezana za baku vise nego sto obicno biva, tvoj strah od gubitka bake je razumljiv ali i prevelik.

    Kada covek ima veliki strah sa kojim nije u stanju da se nosi  treba da ga se oslobodi tako sto ce da ga prenese na Boga, da ga Bog rastereti.

    To se postize ovako. Deca koju cuvaju bake, cesto godinama za sebe misle da su uskracena za roditeljsku ljubav koja im prirodno pripada. Ali ne, moras na sebe gledati kao na Bozju miljenicu. Bog ti je dao baku, ljubav, sigurnost, radost… Bog je tebe zbrinuo, dao ti je ono najvaznije, kad ti je bilo najpotrebnije. Zato se trebas osecati zahvalno. I nije dao samo tebi, dao je i baki – ti si dobra unuka i njoj si jaaako ulepsala zivot. Zato se i sada trudi  da nikad ne mislis o smrti vec samo o tome kako da ti i baka dozivite sto vise lepih trenutaka zajedno dok ste jos zajedno i dok je to jos moguce. Da taj mali broj dragocenih trenutaka ne ispunis tugom i upropastis vec oplemenis i pametno iskoristis. Pricaj joj o fakultetu, o drugaricama  zivotu u gradu, svojim uspesima… cesljaj je i grli, legni u krilo ako ste tako navikle… neka slusa tvoj glas i upija tvoje prisustvo. Onog dana kada baka umre znaj da ste vas obe imale srece da budete jako bliske i ispunite jedna drugoj zivot radoscu.

    Tako ce i posle bakine smrti svaki tvoj uspeh i radost biti i bakina radost i ponos: i kad diplomiras i kad se zaposlis i udas i dobijes decu… a deci ces svakako pricati kakvu si baku imala i sta ste sve radile zajedno, cemu te je naucila… tako da ce nastaviti da zivi u glavicama i srcima tvoje dece.

    Sto se tebe tice.. to je preko reda. Obicno decu cuvaju roditelji, pa kad bake umru, deca ne ostanu sama, a dok dodje vreme da roditelji umru uveliko imaju svoju decu, nekad i unuke, tako da ne ostane praznina posle smrti bake.

    Bog te je vec jednom zbrinuo, kad ti je bilo najpotrebnije, dao ti je baku, necete ostaviti ni sad, ne brini. A ti se trudi da imas dobre odnose sa ljudima, prijatelje, momka… pa ti srce nece biti prazno cak ni kad je puno boli. I moli se da bude volja Njegova i zahvali se sto ti je dao baku.

    Kad baka umre, placi kad ti se place, ali ne padaj u ocaj. I zapamti zivi sa zivima, a mrtvi sa mrtvima. A kad kao sto kaze brat Ivo dodje i nas dan, eto i nas tamo, nadam se na pravoj strani tamo gde nam i pravedni preci pocivaju.

    Nadam se da ce ti moje reci pomoci i biti od koristi. Ljilja

     

    Број корисника који су захвалили аутору: 1