Христос Васкрсе!
Драга сестро, бити Хришћанин значи живети сваки дан као да је последњи јер не знамо када ћемо последњи пут затворити очи. Апостол негде каже да ми овде немамо постојана града него чекамо онај који ће доћи. Значи овај живот је долина плача, овде смо изгнани али је Господ наш узео наше грехе на себе и отворио нам врата Раја.
Хтео сам да кажем, да ти не знаш да ли ће се твоја бака упокојити пре тебе. То што си ти млада а она стара не мора ништа да значи. Данас, за било кога од нас, може бити последњи дан у овој долини суза. Ти си млада и свет не гледаш тако али живот ће те научити да срећа врло релативан појам и да, што се једног дана чини срећом, већ следећег престаје то да буде.
За Цркву смрти нема, сви смо за Бога живи, од Адама па до бебе која се управо родила. Сви ћемо, једног дана, отићи тамо. Твоја бака, ти и сви остали. Оно шта треба да радиш је да се молиш за све оне који су ти драги да, по одласку, буду тамо где је Мајка Божија и сви свети. Наше је да лијемо сузе пред Христом да се сви спасу а не да дуго живе. Растанак са драгима јесте тежак али свест да ћемо једног дана сви бити, ако Бог да, у Царству Христовом је утеха над утехама. Док си жива моћи ћеш да се молиш, чиниш милостињу за душу своје баке и, што је најважније, да се трудиш да заволиш Христа свим срцем својим, јер молитва оних који се труде над својим спасењем чини чуда. Свети оци нам говоре да молитва праведника вади људе из пакла. Знај да упокојени осећају наше присуство посебно кад се молимо за њих иако су они за нас само сећање.
Те мисли које те муче нису од Бога и било би добро да поразговараш са својим свештеником о томе, да се исповедиш, често причешћујеш ако то свештеник благослови. Набави књиге о савременим светитељима, старцима Пајсију, Порфирију,нашем Тадеју и видећеш да ће ствари доћи на своје место и нећеш се више мучити. И твоја бака и ти сте створени за ВЕЧНОСТ тако да не брини него се моли.
Свако добро од Васкрслог Господа ти желим,
Иво
