<p style=”text-align: left;”>Dragi brate Ivo</p>
Hvala ti za ovu divnu pricu.
Ipak kad pomislim na taj period, drago mi je sto ne znam dovoljno istoriju (svojom voljom), pa ne znam ni kako su grci prokockali podrsku saveznika koju su imali posle WW1, kao hriscani i utemeljitelji evropskog identiteta.
Iako ne u hriscanskom smislu, politicki je apsolutni pobednik Ata Turk. A grci na volseban nacin, ne samo da su dobili losije granice nego sto su hteli, vec nisu imali ni tolicnu zastitu saveznika da zastite grcko stanovnistvo od progona i obezbede im prava na bogomolje koje su bile hriscanske.
Taj dzudo pokret koji je izveo Ata Turk, tako sto je energiju samih grka, iskoristio da ih premetne preko ramena i tresne o zemlju, je bio pravo majstorstvo i baca tamnu senku na pricu o nesumnjivo hrabrim grcina i poslednju liturgiju u Svetoj Sofiji.
Nemoj pogresno da me razumes, jako mi je drago sto sam zahvaljujuci tebi cula pricu o izuzetnom dogadjaju za koji nisam znala, ali se javio i gorak ukus zbog istorijske realnosti.
Ionako ce se kroz istoriju desiti ono sto je volja Bozja.
Veliki pozdrav. Ljilja