Draga Slobodanka
Vladika Nikolaj je rekao nesto kao:”Gresi su tanji od paucine, a coveka vezu cvrsce od lanaca.”
Imas ti snage, samo si upornim razmisljanjem o sebi poremetila nivo serotonona i osecas nemoc.
Ne pridaj znacaj svojim osecanjima jer tvoj mozak ne radi pravilno, kao sto covek koji kaslje ne dise pravilno, ali ce kasalj proci.
Seti se da ti snaga i ne treba.
Eto, da ti je na pocetku medicine neko stavio sve knjige na kup, to bi izgledalo strasno i ti bi rekla, ja ovo ne mogu. Ali jedna po jedna – moze.
Zato je tvoj zadatak da ne razmisljas o lancima i svojoj nemoci, vec da mu verujes da su tanji od paucine.
I neka ih ima i milion. Tebi ne treba snaga, samo strpljenje i disciplina da redovno radis ono sto itekako mozes, iskidas jednu nit paucine.
Znaci cim pomislis ono sto sam ti rekla da ne smes, udari sebe po ruci i pocni da mislis i radis kako sam ti rekla.
Opet misao krene, ti je opet saseces…
I najduzi put pocinje prvim korakom, zato odluci i kreni, kukanjem da je cilj daleko, sedenjem i valjanjem u blatu osudjujes sebe na propast. Ti moras da ustanes, niko ne moze umesto tebe.
I ne boj se (cak iako to uspes uz pomoc anksiolitika). Ali ako ti ne krenes sa ovim prvim, sto da ti pricam sta da radis dalje? A dalje nista teze, samo mnogo niti paucine na koje treba da se skoncentrises i nikad ne vidis lance.
Naci ce se resenje za sve samo ako si ti resena. Ne da si jaka vec da odlucic, resis i ne odstupas.
U strahu su velike oci, ali moras se osloboditi straha – ti si Slobodanka.
Verujem da ces odluciti pametno. Ljilja