Draga sestro Liljo,
Na prvo mestu bih ti se zahvalio na vremenu odvojenom za mene
Da odgovorim na tvoja pitanja kako bi bilo jasnije ono o čemu pišem.
– Zaposlen sam zadnjih godinu dana, a živimo u Marijinoj kući u Nišu pošto sam ja vojvođanin. Do juna prošle godine živeli smo kao podstanari, pošto je u aprilu prošle godine nasledila stan nakon što su ljudi sa kojima je imala ugovor o doživotnom izdržavanju preminuli. Što se tiče troškova, tu nema deljenja, pošto moja i njena plata idu na isto mesto i svi troškovi se plaćaju sa „iste gomile“.
– Marija je dobra žena i volim je svom dubinom moga srca. Bar je bila takva dok se nije odlučila da prekine sve. Nakon toga, ona je osoba koju ja ne poznajem. Mnogo gordosti, bezobrazluka, drskosti, samoljublja i kao da se trudi da me povredi kroz reči kada god to želi. Ono što meni nije jasno i ne mogu da pojmi jeste, kako je moguće da velika ljubav nestane preko noći? Iako se zaklinjala u svoju ljubav da zadnjeg dana dok nije odlučila da prekine sve, konstantno sam slušao kako govori „ja tebe volim duplo više nego ti mene“. Prota Miloš Vesin je govorio da ljubav ne nestaje tek tako, ali, ako dođe do toga, onda nas taj neko i nije voleo, već je voleo svoju predstavu o tome kako mi treba da izgledamo i koje osobine treba da pronosimo sobom kroz ovaj svet.
– Mariju je prošli muž povredio emotivno. Mislim da koren njenog ponašanja leži u prvom braku. Bar po onome što mi je pričala. Imala je velike traume i to je ostavilo veliki trag na njoj.
– Nisam rekao Ljiljo Mariji da ću ići u inostranstvo pa da ju je to dodatno navelo da prekine ljubav, već sam na to prisiljen nakon što je došlo do prekida pošto ona želi da bude sama. Negde moram otići, a pošto mi se pružila prilika da odem u inostranstvo, to sam i izabrao kao trenutno odredište. Ne bi Marija ni pristala da ide u inostranstvo i da sam je pitao, niti bih ja išao da nije ovog loma. Marija je molila da mi Bog da pameti pre toga, a sada kada joj je molitva ispunjena ne želi da primi ono za šta se molila.
-Ne znam da li je ravnodušna prema meni, to je već nagađanje. Pokazaće Gospod i vreme da li je, ili nije. Njen bes o kome pišeš je sada toliko užasan, da je ja ne mogu prepoznati. Njen pogled seče. Ubija. Čim se pojavi neka sitnica koja joj nije po volji, njena reakcija je za mene toliko strana, zapanjujuća, da me sledi. Taj deo njene ličnosti je tako dobro krila, da je nikako ne mogu povezati sa onom Marijom do početka novembra 2022. Očigledno da je njena lepota tokom života naučila mnogo gordosti i samoljublja, a to je sada bukvalno eksplodiralo.
– Gledao sam skoro sva predavanja oca Miloša Vesina, pa i to pod radnim nazivom „Brak je podvig“.
Po njenim rečima, ja sam prvi muškarac koji je voli duboko, iskreno i jako. Prvi muškarac koji je poštuje kao ženu, koji je spreman za najveće žrtve, na najveća dela. Drugarica se hvalila kako sam divan i dobar u svakom pogledu. Čak i sada stoji iza toga, ali sve to nije dovoljno. Kada sam joj je rekao da sam spreman i da poginem kako bih je zaštitio ako se nekada desi takva situacija tokom života, sklonila me rukom u stranu i rekla mi bez ikakve emocije „ma, važi“. Gledajući predavanja prote Miloša Vesina, oca Peđe Popovića, ali i pored svoga iskustva dolazim do zaključka da ono što je Marija pokazala nije bila ljubav, već zaljubljenost. U meni je tražila one osobine koje bi ona želela da imam i da pronosim svetom. Kada to nije našla, prekinula je sve. Ljubav ide uz reč večnost. Ljubav je žrtva. Rekla mi je u novembru da je ona odmah shvatila da ja nisam ono što njoj treba, ali se nadala kako će se to promeniti. Nije me volela sa onim što ja jesam, već je kroz šalu ili potpuno ozbiljna ukazivala na ono što joj smeta, a što sam ja vremenom korigovao.
Na početku veze rekla mi je da sam ja onaj sa kime se završava njena potraga za ljubavlju. Međutim i to je bila još jedna od fraza koju je upotrebila a da je ničim nije potkrepila. Na kraju se i pokazalo da je samo reč.
Nakon što je došlo do prekida, dosta puta joj se otelo da mi kaže kako sam ja njen muž, ili ona moja žena, ali je to kasnije vrlo hrabro poricala, ili prelazila na drugu temu. Dešava joj se u trenucima slabosti da me zagrli, da ujutru nakon buđenja pruži ruku da me potraži u krevetu i dodirne. Često mi tepa kao da je sve ok. Znam da nije, a sve to objašnjava željom kako želi da bude sve normalno dok ne odem.
Moje jedino sagrešenje jeste to što sam je zapostavio tokom tog dužeg perioda. Nikada rekao ružnu reč. Nikada digao ruku na nju. Nikada odlazio u kafanu, kladionice ili flertovao sa drugim ženama. Nikada bio pijan. Nikada potrošio platu samoživo na nešto što bi meni trebalo. Gledao sam u nju kao u sunce živo.
Ne želim da je krivim, niti da je optužujem. Nigde nas to neće odvesti. Hoću da je izlečim ljubavlju. Ako je to moguće.